Манго — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м sablon |
||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
Око 5. века п. н. е. пренесен је из Индије до осталих делова тропске [[Азија|Азије]], одакле се даљом култивацијом раширио по свету. [[Португалија|Португалци]] су га пренели у [[Бразил]], одакле је стигао до [[Флорида|Флориде]] током [[18. век]]а. |
Око 5. века п. н. е. пренесен је из Индије до осталих делова тропске [[Азија|Азије]], одакле се даљом култивацијом раширио по свету. [[Португалија|Португалци]] су га пренели у [[Бразил]], одакле је стигао до [[Флорида|Флориде]] током [[18. век]]а. |
||
== Употреба == |
== Употреба == |
||
Манго се бере и транспортује док је још зелен. Зрео [[плод]] има интензивни [[цвет]]ни [[мирис]], који испушта под благим притиском. Да би сазрео, полу зрелом плоду на собној температури треба 3 до 5 дана, док се зрео може држати у фрижидеру 2 до 3 дана. Исецкан на комаде често се комбинује са [[папаја|папајом]], [[банана]]ма и [[кокосова палма|кокосом]], у воћним салатама. Такође се користи самлевен уз лед и [[јогурт]], како би се добио освежавајући напитак. Од манга се прави и [[маринада]] за гриловано [[месо]] или десертне [[сос]]ове. Углавном се конзумира свеж, али постоје и различите комбинације конзервисаног. Од манга се праве и воћни сокови.<ref>-{Encyclopedia of Foods, Academic Press, 2002, ISBN-10: 0122198034, ISBN-13: 978-0122198038}-</ref> |
Манго се бере и транспортује док је још зелен. Зрео [[плод]] има интензивни [[цвет]]ни [[мирис]], који испушта под благим притиском. Да би сазрео, полу зрелом плоду на собној температури треба 3 до 5 дана, док се зрео може држати у фрижидеру 2 до 3 дана. Исецкан на комаде често се комбинује са [[папаја|папајом]], [[банана]]ма и [[кокосова палма|кокосом]], у воћним салатама. Такође се користи самлевен уз лед и [[јогурт]], како би се добио освежавајући напитак. Од манга се прави и [[маринада]] за гриловано [[месо]] или десертне [[сос]]ове. Углавном се конзумира свеж, али постоје и различите комбинације конзервисаног. Од манга се праве и воћни сокови.<ref>-{Encyclopedia of Foods, Academic Press, 2002, ISBN -10: 0122198034, ISBN -13: 978-0122198038}-</ref> |
||
[[Датотека:Mango tree Kerala in full bloom.jpg|мини|180п|Манго дрво у цвету у [[Kerala|Керали]], [[Индија]]]] |
[[Датотека:Mango tree Kerala in full bloom.jpg|мини|180п|Манго дрво у цвету у [[Kerala|Керали]], [[Индија]]]] |
||
Верзија на датум 25. март 2016. у 12:01
| Манго | |
|---|---|
| |
| Immature Black Mango fruit | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Mangifera |
| врсте | |
|
Mangifera altissima | |
Манго је биљка (воће) која расте у тропским крајевима. Постоји око 35 различитих врста манга. На дрвету манга расте плод, који се комерцијално користи. Манго се узгаја нарочито у Индији и Индокини. Око 5. века п. н. е. пренесен је из Индије до осталих делова тропске Азије, одакле се даљом култивацијом раширио по свету. Португалци су га пренели у Бразил, одакле је стигао до Флориде током 18. века.
Употреба
Манго се бере и транспортује док је још зелен. Зрео плод има интензивни цветни мирис, који испушта под благим притиском. Да би сазрео, полу зрелом плоду на собној температури треба 3 до 5 дана, док се зрео може држати у фрижидеру 2 до 3 дана. Исецкан на комаде често се комбинује са папајом, бананама и кокосом, у воћним салатама. Такође се користи самлевен уз лед и јогурт, како би се добио освежавајући напитак. Од манга се прави и маринада за гриловано месо или десертне сосове. Углавном се конзумира свеж, али постоје и различите комбинације конзервисаног. Од манга се праве и воћни сокови.[1]
Извори
- ^ Encyclopedia of Foods, Academic Press, 2002, ISBN -10: 0122198034, ISBN -13: 978-0122198038
Литература
Спољашње везе
