Хирург

За друге употребе погледајте страницу Хирургија.

Лекар хирург

Хирург, видар, оператор (грч. χειρουργοί од речи - χερ — рука и ἔργον — дело) је лекар, зубни лекар или ветеринар специјалиста за хируршке болести, едукован за хируршке интервенције, у хуманој медицини или ветерини.

За разлику од других медицинских стоматолошких и ветеринарских специјалности, хирург се разликује по начину спровођења терапије. Његов рад је заснована пре свега на мануелним интервенцијама или оперативним, инвазвним поступцима, у току којих уз помоћ хируршких инструмената, он уклањања оболео део тела, врши ремоделовање костију и меких ткива или пресађивање органа, што пацијенту или животињи може нанети бол или патњу. Зато хирург лечење најчешће изводи уз помоћ анестезије у за то, специјалном хируршком опремом, опремљеним хируршким салама.

Историја

Први „примитивни“ хирурзи стари су колико и човечанство. У основи они су се инстиктивно бавили одређеним радњама, вађењем зубе који су их болели, отварањем апсцес (колекција гноја у било ком делу тела), намештањем прелома итд. Овакве интервенције прво су вршили сами себи а онда и другима и то, све без посебне обуке и одговаерајућег знања. Тако је настала посебна група тзв,. ранара, видара, бербера хирурга, која се на почетку историје медицине бавила неком врстом „примитивне“ хирургије. Њихов рад заснивао се на некаквом тачном или нетачном познавању физиологије и анатомије људског тела.

Зашивање рана ланеним концима, приказано на египатским папирусима старом пет хиљада година, што говори да је упораба конаца у хирургији стара колико и људска сазнање о њој. Треба споменути и натписе на египатским гробницама који дају наговештаје савршенијег рада хирурга. Међу народима старог доба као хирурзи посебно су су се истицали Индуси и Египћани. Иако су Индуски хирурзи вршили безброј оперативни захвата, њихов утицај на западну цивилизацију био је мали. Египатска цивилизација била је дугог векова та у којој су хирурзи заузимала посебно место.

Значај Египатских хирурга огледа се у томе шта су они дала велики допринос школовању Грчких хирурга, и оснивању две велике медицинске школе. Једна је била у Грчкој, друга у Александрији. Ове школе су постојале од 500. године п.н.е. све до оснивања и успона Западног римског царства. Посебно место заузима хирургија класичног периода Грчке (460-130. п. н. е.), тј. медицина Хипократове школе. Хипократ (460 -370 п. н. е.) је много писао сам предавао о хирургији. Медицина се у то време развила више него икада раније. Хипократ је наглашавао Важност рационалног поступка лечења заснованог на студиозним закључцима За разлику од ранијих закључака углавном заснованих на предрасудама и емоцијама.

Период од 150. године пре н.е. до средњег века представља дуги период Грчко - римске медицине. Континуитет између Грчке и Римске медицини је разумљив с обзиром на Политичким и друштвене околности тог доба. Александријска Медицина је такође била пролазна. Велики регистратор медицинске праксе тог доба је веома предано сам озбиљно сређивао Целзус. Сматра се да он највероватније није ни био лекар.

Велико име свог времена био је славни римски лекар Гален. Гален је писао о анатомији, физиологији, фармакологији, интерној медицини, хирургији, итд. Заправо је ауторитативно писао о свим медицинским темама свог времена. У хирургију је увео конце направљене од животињских црева.

У средњем веку рад хирурга био је у стагнацији, као и целокупна медицина Компликовано и непотпуно зарастање рана било је правило, а не изузетак. Галенов утицај на хирурге био је тако велики да су његови списи гушили даљи прогрес и доминирали медицином Западног света у средњем веку. Истински чувари медицинске науке тог доба били су свештеници који су се бавили практичним лечењем. Сачувана је стара медицинска литература грчког, арапског, кинеског и других друштава. Калуђери средњег века одиграли су изузетно важну улогу за будућност медицине и хирургије јер су чували сам преписивали рукописе из прошлости.

Први приступ медицинској науци приучени хирурзи и друге струке добили су кад су се у оквиру катедралних школа основају универзитети у деветом веку. У тим високим школама било је интегрисано све што је било најбоље у грчко - римској, оријенталној, само арапској медицини. Веома су знацајне италијанске школе у којима се сем медицинских наука и изучавао и практичан медицински рад.

Међутим хирурзи с краја средњег века дуго нису имали универзитетско образовање. Ретко који хирург је знао да чита латински. Због овакве ситуације хирургија је слабо напредовала. Уназађена је као вештина, а њен научни развој је заустављен. Посао хирурга обављали су бербери и велики број надрилекара. Крајем средњег века медицине је потпуно прешла у руке лаика.

У осамнаестом веку оперативна хирургија је коначно у развоју и ускоро је сустигла интерну медицину. До овог прогреса довело је учвршћивање ранијих сазнања и њихова примена у лечењу болесника који су под таквим условима оперисани за више увежбаности него икад раније.

Крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века хирург је коначно постао хирург - лекар који је имао угледно место у медицини. Период великих научних достигнућа хирурга почело је крајем осамнаестог сам почетком деветнаестог века. Брзи развој природних наука довео је до брзог развоја хирургије. Период великог развоја хирургије у Француској и Енглеској, дали су еминентни хирурзи тога периода, који су се у значајној мери бавили проучавања специфичних обољења и њиховим тачним описивањем.

Развој аннестезија, микробиолошке науке, откриће рендгена, проналазак крвних група и разрада безбедних метода трансфузије крви, откриће пеницилина и после њега других антиобиотика, само су нека од епохалних достигнућа која су унапредила рад хирурга, и омогућила стварање модерне хирургије. Појави модерн хирургије допринело је и бољем школовање хирурга, нарочито у области фундаменталних наука.

Специјалности

• Кардиохирур
• Колоректални хирург
• Максилофацијални хирург
• Трансплантациони хирург
• Гастроинтестинални хирург
• Васкуларни хирург
• Неурохирург
• Неуролошки хирург
• Орални хирург
• Гинеколошко-акушерски хирург
• Ортопедски хирург
• Очни хирург
• Оториноларинголог
• Дечји хирург
• Естетски и реконструктвини хирург
• Онколошки хирург
• Трауматолог
• Грудни хирург
• Уролог
• Ветеринарски хирург
• Општи хирург