Рат у Абхазији (1992—1993) — разлика између измена

Рат у Абхазији (1992—1993)
	Део Грађанског рата у Грузији
	; Карта абхаског рата.
Време	14. август 1992 - 27. септембар 1993.
Место	Абхазија
Узрок	Настојање Абхазије да се отцепи од Грузије
Исход	Победа Абхазије; Етничко чишћење Грузина из Абхазије
Територијалне; промене	Абхазија протерала грузијске снаге са своје територије и прогласила de facto независност
Сукобљене стране
Абхазија; Конфедерација планинских народа Кавказа; Баграмијан батаљон; Подршка; Русија	Грузија
Команданти и вође
Владислав Ардзинба; Владимир Арсхба; Сергеј Дбар; КПНК Муса Шанибов; КПНК Султан Сосналијев; КПНК Шамил Басајев	Едуард Шеварднадзе; Тенгиз Китовани; Јаба Јоселијани; Гиорги Каркарашвили; Гено Јадамија†; Давид Тевзадзе; Гујар Курашвили
Јачина
5.000 војника	5.000 војника
Жртве и губици
4.040 војника; 1820 цивила (по абхазким изворима); 8.000 рањених; 122 нестало	4.000 погинулих војника и цивила; 10.000 рањено; 1.000 нестало; 200.000–250.000 расељених Грузијаца

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 8. април 2016. у 20:29

Рат у Абхазији од 1992. до 1993. године је војни сукоб у ком су учествовали на једној страни грузијске владине снаге, а са друге абхаске сепаратистичке снаге које су се бориле за независност Абхазије од Грузије, руске оружане снаге и Северно-кавкаски борци. Етнички Грузијци који су живели у Абхазији су се борили у великој мери на страни грузијских владиних снага. Етнички Јермени и Руси у Абхазији су у великој мери подржали Абхаске сепаратисте. Сепаратисти су добили подршку од хиљаде бораца Северног Кавказа и козачких милитаната, као и од Руске Федерације и њених снага стационираних у Абхазији^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]^[6].

Већи део овог сукоба је отежано водила грузијска страна због грађанских немира у Грузији (између присталица свргнутог председника Грузије Звиад Гамсакхурдиа - у канцеларији 1991-1992 - и пучистичке владе на чијем је челу био Едуард Шеварднадзе), као и од стране грузијско-осетског сукоба од 1989. године па надаље.

Значајна кршења људских права и зверства било је на свим странама, а кулминација је била у периоду након што је Абхазија заузела Сухуми 27. септембра 1993. године, који (према Организацији за европску безбедност и сарадњу) уследила је великих размера кампања етничког чишћења против етничког грузијског становништва. Мисију за утврђивање чињеница послао је генерални секретар УН-а у октобру 1993. године који је пријавио велики број и озбиљна кршења људских права и од Абхазије и Грузије. Од 13.000 до 20.000 етничких Грузијаца и око 3.000 Абхаза је убијено, а више од 250.000 Грузијаца су постали интерно расељени или избјеглице и 2.000 се сматра несталим.

Рат је тешко погодио пост-совјетску Грузију, која је претрпела знатну финансијску, људску и психолошку штету. Борбе и касније наставиљени спорадични сукоби су уништили Абхазију.

Позадина

Ситуација у Аутономној Совјетској Социјалистичкој Републици Абхазији била је напета од краја 1980-их, када је анти-совјетска, грузијска опозиција почела захтевање независност од Совјетског Савеза. У марту 1989. године, Абхаски националисти тражили су на Ликхнијској декларацији званично оснивање посебне Совјетске Социјалистичке Републике (на основу преседана постојања посебне абхазијске ССР током 1925—1931, који је повезан са грузијским ССР од конфедералне "Уније Уговора"). Декларацију су потписали ректор Универзитета Сухуми. Етнички Грузијски студенти универзитета најавили су протесте, али су били забрањени од грузијске владе. Ипак, студенти су се окупили и напали етничке Абхазе^[7]. Грузија против совјетског покрета укључује тврдње студената против Абхазијске сецесије на своју листу слогана и окупљанеколико хиљада грузијских демонстраната у Тбилисију . У одговору на протесте совјетске трупе су 9. априла 1989. године послале војску у Тбилиси, што је довело до трагедије.

Рат

Предратни инциденти

Као последица, први оружани сукоби између представника Абхазијске и Грузијске популације одиграли су се 16. и 17. јула 1989. у Сухумију. Сукоб је изазван одлуком грузијске владе да претвори грузијски сектор Државноог универзитета Сухуми у филијале под контролом Тбилисија. Абхази су се оштро супроставили новом универзитету у ком су видели као инструмент за продужење грузијске доминације. Иако је Врховни совјет Совјетског Савеза закључио да грузијска влада није имала законско право да одобри нови универзитет, један је пријемни испит заказан је за 15. јули. Грађански немири брзо су се претворили у милитаризовани сукоб који је према званичним подацима, резултирао са 18 смртних случајева и најмање 448 рањених, од којих су 302 били Грузијанци. Као одговор, трупе Министарства унутрашњих послова су распоређене да угуше немире. До јула 1990. године, пошто ниједна страна није желела да реши војно питање, Грузијски-Абхазијски антагонизми су у великој мери постали потиснути у парламент, и обележени као правни такмичење, такозвани "рат закона", док нису избила оружана непријатељства у августу 1992. године. За то време, влада Совјетског Савеза је имала врло мало могућности да спријечи међунационалне сукобе, пошто се и сама нашла на ивици колапса.

Етничка издвајања, или квоте, уведене су пре избора Врховног Совјета Абхазије 1991. године, што је резултирало у композицији која није прецизно одражавала националну припадност конститутивног становништва. Тако, на 65 места, су Абхази (17% становништва) добили 28 места; Грузијци (45%) 26 места; а преосталих 11 која се дели између осталих групација (Јермени, Руси, а други који се састоји од 33% становништва)^[8].

Види још

Референце

^ Helen Krag and Lars Funch. The North Caucasus: Minorities at a Crossroads. (Manchester, December 1994)
^ Abkhazia Today. The International Crisis Group Europe Report N°176, 15 September (2006). стр. 5. Retrieved on 30 May 2007. Free registration needed to view full report
^ AGBU, ABKHAZIA ARMENIANS: HOLDING A HOME IN AN UNSTABLE TERRITORY, 11/1/2004
^ The Security of the Caspian Sea Region pp. 286 by Alexander Kyrlov edited by Genadi Chufrin
^ http://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/195_russia_vs_georgia___the_fallout.pdf
^ Rusiant-Georgian War 1992–93
^ Kaufman, Stuart J. (2001). Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War. Cornell University Press. стр. 104—5. ISBN 0-8014-8736-6.
^ Правда о трагедии Абхазии

Литература

Kaufman, Stuart J. (2001). Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War. Cornell University Press. стр. 104—5. ISBN 0-8014-8736-6.

[1] Helen Krag and Lars Funch. The North Caucasus: Minorities at a Crossroads. (Manchester, December 1994)

[Today-2] Abkhazia Today. The International Crisis Group Europe Report N°176, 15 September (2006). стр. 5. Retrieved on 30 May 2007. Free registration needed to view full report

[3] AGBU, ABKHAZIA ARMENIANS: HOLDING A HOME IN AN UNSTABLE TERRITORY, 11/1/2004

[4] The Security of the Caspian Sea Region pp. 286 by Alexander Kyrlov edited by Genadi Chufrin

[crisisgroup.org-5] ttp://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/195_russia_vs_georgia___the_fallout.pdf

[conflicts.rem33.com-6] Rusiant-Georgian War 1992–93

[7] Kaufman, Stuart J. (2001). Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War. Cornell University Press. стр. 104—5. ISBN 0-8014-8736-6.

[8] Правда о трагедии Абхазии

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

@@ Ред 30: / Ред 30: @@
 == Позадина ==
-Ситуација у Аутономној Совјетској Социјалистичкој Републици Абхазији била је напета од краја 1980-их, када је анти-совјетска, грузијска опозиција почела захтевање независност од [[СССР|Совјетског Савеза]]. У марту 1989. године, Абхаски националисти тражили су на Ликхнијској декларацији званично оснивање посебне Совјетске Социјалистичке Републике (на основу преседана постојања посебне абхазијске ССР током 1925—1931, који је повезан са грузијским ССР од конфедералне "Уније Уговора"). Декларацију су потписали ректор Универзитета Сухуми. Етнички Грузијски студенти универзитета најавили су протесте, али су били забрањени од грузијске владе. Ипак, студенти су се окупили и напали етничке Абхазе<ref>{{cite book|author=Kaufman, Stuart J.|title=Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War|publisher=Cornell University Press|year=2001|id=ISBN 0-8014-8736-6|pages=104-5}}</ref>. Грузија против совјетског покрета укључује тврдње студената против Абхазијске сецесије на своју листу слогана и окупљанеколико хиљада грузијских демонстраната у Тбилисију . У одговору на протесте совјетске трупе су [[9. април]]а 1989. године послале војску у Тбилиси, што је довело до трагедије.
+Ситуација у Аутономној Совјетској Социјалистичкој Републици Абхазији била је напета од краја 1980-их, када је анти-совјетска, грузијска опозиција почела захтевање независност од [[СССР|Совјетског Савеза]]. У марту 1989. године, Абхаски националисти тражили су на Ликхнијској декларацији званично оснивање посебне Совјетске Социјалистичке Републике (на основу преседана постојања посебне абхазијске ССР током 1925—1931, који је повезан са грузијским ССР од конфедералне "Уније Уговора"). Декларацију су потписали ректор Универзитета Сухуми. Етнички Грузијски студенти универзитета најавили су протесте, али су били забрањени од грузијске владе. Ипак, студенти су се окупили и напали етничке Абхазе<ref>{{Cite book|author=Kaufman, Stuart J.|title=Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War|publisher=Cornell University Press|year=2001|id=ISBN 0-8014-8736-6|pages=104-5}}</ref>. Грузија против совјетског покрета укључује тврдње студената против Абхазијске сецесије на своју листу слогана и окупљанеколико хиљада грузијских демонстраната у Тбилисију . У одговору на протесте совјетске трупе су [[9. април]]а 1989. године послале војску у Тбилиси, што је довело до трагедије.
 == Рат ==
@@ Ред 47: / Ред 47: @@
 == Литература ==
+* {{Cite book|author=Kaufman, Stuart J.|title=Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War|publisher=Cornell University Press|year=2001|id=ISBN 0-8014-8736-6|pages=104-5}}
 [[Категорија:Јужна Осетија]]