2. српска армија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Датотеку Serbian_Artillery_WW1.jpg је обрисао Jcb на Остави, разлог: Missing source as of 11 April 2016 - Using VisualFileChange..
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Serbian Artillery WW1.jpg|400px|мини|Артиљерије српске армије]]
'''Друга Српска армија''' је била српска обласна [[армија]] [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске војске]] која је постојала током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Обухватала је Шумадијску, Моравску, Дунавску и Комбиновану дивизија првог позива, под командом генерала [[Степа Степановић|Степе Степановића]] на линији [[Аранђеловац]]-[[Лазаревац]] са ојачаном Дунавском дивизијом првог позива код [[Београд]]а.
'''Друга Српска армија''' је била српска обласна [[армија]] [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске војске]] која је постојала током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Обухватала је Шумадијску, Моравску, Дунавску и Комбиновану дивизија првог позива, под командом генерала [[Степа Степановић|Степе Степановића]] на линији [[Аранђеловац]]-[[Лазаревац]] са ојачаном Дунавском дивизијом првог позива код [[Београд]]а.



Верзија на датум 19. април 2016. у 18:07

Друга Српска армија је била српска обласна армија Српске војске која је постојала током Првог светског рата. Обухватала је Шумадијску, Моравску, Дунавску и Комбиновану дивизија првог позива, под командом генерала Степе Степановића на линији Аранђеловац-Лазаревац са ојачаном Дунавском дивизијом првог позива код Београда.

Одмах након предаје одговора у коме је одбијен ултиматум аустроугарске Владе од 23. јула 1914. године, српска Влада је 25. јула у 22 часа издала Указ о мобилизацији целокупне војске. Формирана је Врховна команда на челу са генералом Степом Степановићем као заступником војводе Радомира Путника. Команда се дан касније преселила у Крагујевац. Припреме за одбрану земље од аустроугарске агресије вршене су по његовим инструкцијама и плановима. Сви планови за рат били су израђени тако да се мобилизација и концентрација војске може урадити ефикасно и брзо и без Путниковог физичког присуства. Путников план мобилизације, функционисао је савршено тако да су сви борачки делови мобилисани за 4-6 дана, а неборачки за 6-12 дана. Мобилисано је 11 пешадијских дивизија првог и другог позива, једна коњичка дивизија и трупе трећег позива - укупно око 450.000 људи и 500 топова.

Српска врховна команда је инсистирала на одбрани, чекајући да се неповољна војна и политичка ситуација, промени. Процењено је да Србији од суседа Грчке и Румуније не прети опасност, што није био случај са Бугарском и Албанијом. Српско дипломатско представништво у Софији, упозорило је своју Владу да су Бугари у Македонији организовали антисрпски комитски покрет и да планирају да пресеку железничку пругу Ниш - Солун. Албанци на југу, такође су вребали прилику за антисрпске акције.[1]

Српска војна команда није знала у почетку којим правцем ће ићи главни аустроугарски напад. Било је неопходно предупредити изненађења и ударе "с леђа". Стога је почетни оперативни план изражен директивом врховне команде, на чијем челу је био регент Александар Карађорђевић, као врховни командант, војвода Радомир Путник начелник штаба Врховне команде и помоћник начелника генерал Живојин Мишић, од 8. августа 1914. предвиђали су концентрацију снага у три армије.[2]

Другу Српску армију су чиниле:

  • Шумадијска дивизија са седиштем у Лазаревцу,
  • Дунавска дивизија са седиштем у Београду,
  • Моравска дивизија са седиштем у Аранђеловцу,
  • Комбинована дивизија првог позива са седиштем у селу Даросава.

Види још

Извори

  1. ^ http://www.glassrbije.org/vr/node/48 Srbija i njena vojska u prvoj godini Velikog rata, Vukomir Petrić
  2. ^ http://www.webcitation.org/5zBzuL3hj Serbian History 101

Спољашње везе