С-75 Двина — разлика између измена
Урађен чланак. |
мНема описа измене |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
| слика = [[Датотека:S-75 FM CB.JPG|250px]] |
| слика = [[Датотека:S-75 FM CB.JPG|250px]] |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = С-75 Двина изложена у немачком Котбусу |
| опис_слике = С-75 Двина изложена у немачком [[Котбус|Котбусу.]] |
||
| земља_порекла = {{застава|СССР}}<br />{{застава|Рuсија}} |
| земља_порекла = {{застава|СССР}}<br />{{застава|Рuсија}} |
||
| намена = против ваздушна одбрана |
| намена = против ваздушна одбрана |
Верзија на датум 19. април 2016. у 23:21
С-75 Двина | |
---|---|
[[Слика:|290px|С-75 Двина изложена у немачком Котбусу.]] | |
Основне карактеристике | |
Земља порекла | СССР Рuсија |
Намена | против ваздушна одбрана |
Произвођач | Расплетин КБ-1 (бојева глава)
Грушин МКБ Факел (ракета) НПО Лавочкин |
Почетак производње | 1957. |
Уведен у употребу | 1957 - до данас |
Први корисник | СССР |
Досег | макс. домет 44 км, макс. Висина 25 км km |
Димензије и маса | |
Дужина | 10,6 m |
Опрема | |
Главно наоружање | ракета калибра 700мм, брзине 3,5 маха на чврсто гориво, високоексплозивна бојева глава 200кг |
Споредно наоружање | радио навођење, фиксна лансирна рампа |
Мотор | I степен на чврсто гориво, a II степен на течно |
Посада |
С-75 Двина (рус. С-75 Двина, НАТО ознака: "SA-2 Guideline") је совјетски против-авионски систем с ракетом земља-ваздух који су између 1953. и 1957. развиле војни заводи Расплетин КБ-1, Грушин МКБ Факел и НПО Лавочкин. У оперативну службу ушао је 1957. и временом је постао најкоришћенији антиавионски систем у историји, а користи се и дан данас. Прво успешно рушење непријатељске летјелице С-75 је заблежио 7. 10. 1959. када је над Кином оборен тајвански РБ-57Д (на 20 km висине). Овај успех Кинези су службено приписали својој авијацији с циљем прикривања моћног система који им је био на располагању.Међународну славу С-75 Двина је стекла 1. 5. 1960. када је над совјетским небом у Свердловској области срушен ЦИА-ин шпијунски авион Локхед У-2, затим када је 27. 10. 1962. током хладноратовске ракетне кризе оборен још један авион таквог типа над Кубом. Систем је касније активно коришћен од стране Вијетконга у Вијетнамском рату при одбрани Ханоја и Хаипхонга, а коришћен је и у другим (углавном азијским) ратовима. Током наредних деценија систем је стално модернизован и постоји више варијанти међу којима су основне С-75 Двина, С-75М-2 Волхов-М, С-75 Десна, С-75М Волхов и С-75М Волга. Уз СССР, модификоване моделе Двине производили су још Кина(HQ-1, HQ-2, HQ-3 и HQ-4) и Иран (Сајад-1), а касније и конвертоване моделе земља-земља (ЦСС-8 и Тондар-69).
Оперативна употреба
- Вијетнамски рат (1955–1975)
- Други индијско-пакистански рат (1965)
- Шестодневни рат (1967)
- Индијско-пакистански рат (1971)
- Јомкипурски рат (1973)
- Ирачко-ирански рат (1980–1988)
- Заливски рат (1990–1991)
- Рат у Абхазији (1992–1993)
Корисници
- Тренутни корисници
- Јерменија: 79 лансера
- Азербејџан: 25
- Бугарска: 18
- Египат: 240 (модел Тајер ал-Сабах)
- Иран:300 лансера (углавном кинески HQ-2J и локалниСајад-1)
- Јемен
- Кина
- Киргистан
- Куба
- Либија
- Молдавија: 3 лансера
- Монголија
- Мијанмар: 48
- Пакистан: кинески HQ-2B
- Румунија
- Сирија: 275
- Северна Кореја: do 270
- Судан
- Таџикистан
- Вијетнам: 280
- Зимбабве
- Бивши корисници
- Авганистан
- Албанија: 84 лансера
- Алжир
- Чехословачка: 23
- Грузија
- Источна Немачка
- Индија
- Индонезија
- Ирак
- Мађарска
- Пољска
- Русија: већина ван употребе од 1991. до 1996., остатак се користи за вежбање
- Сомалија
- СФРЈ (РЗ и ПЗО): прешло у службу држава наследница и напуштено убрзо (в. Музеј ваздухопловства Београд)
- СССР: прешло у службу држава наследница