Живопис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање |
допуна текста |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{РУТ}} |
{{РУТ}} |
||
[[Датотека:Freska hilandar vavedenje.JPG|250п|мини|Фреска Ваведење Богородице у Саборној цркви (Хиландар)]] |
[[Датотека:Freska hilandar vavedenje.JPG|250п|мини|Фреска Ваведење Богородице у Саборној цркви (Хиландар)]] |
||
'''Живопис''' (ређе животопис) је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики ({{jez-gr|ζωγραφικη}}; зоо — животиња и графики — слика). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: ''светими образи украсити'', ''пописати'' и ''пописаније'', ''стенописаније'', ''украсити образом писанија'', ''писаније'' и ''подписаније''. |
'''Живопис''' (ређе животопис) је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики ({{jez-gr|ζωγραφικη}}; зоо — животиња и графики — слика). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: ''светими образи украсити'', ''пописати'' и ''пописаније'', ''стенописаније'', ''украсити образом писанија'', ''писаније'' и ''подписаније''. <ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zivopis#toc2 Историјска библиотека/Живопис]</ref> |
||
== Потреба за живописом == |
== Потреба за живописом == |
||
| Ред 16: | Ред 16: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpski-zivopis Историјска библиотека/Српски живопис] |
|||
[[Категорија:Сликарство]] |
[[Категорија:Сликарство]] |
||
Верзија на датум 22. април 2016. у 10:54
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Живопис (ређе животопис) је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики (грч. ζωγραφικη; зоо — животиња и графики — слика). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: светими образи украсити, пописати и пописаније, стенописаније, украсити образом писанија, писаније и подписаније. [1]
Потреба за живописом
Рана хришћанска уметност се заснивала на потреби сликања ликовних представа у религијској пракси (приказивање старозаветних и новозаветних личности, као и хришћаснких симбола), по узору на римску уметност и уметност неких источњачких религија.
Види још
Литература
- Живопис у Енциклопедија православља I, Београд 2002, 674—676.