Ана Карић — разлика између измена
Ред 37: | Ред 37: | ||
== Каријера == |
== Каријера == |
||
Након завршене академије три сезоне била је ангажована у позоришту „Комедије“. Након три године напустила је позориште и радила као слободни уметник. |
|||
Добијала је разне врсте улога. Глумила је раскошне народне љепотице и отмене сензуалне жена. Нису јој биле стране ни улоге лакомислених чиновница, привлачних туристкиња, разочараних интелектуалки, градских жена и сељанки. |
|||
Играла је у позоришним представама на најзначајнијим фестивалима у Европи и свету. Запажену каријеру остварила је и на филму. |
|||
За други филм који је снимила, „Пустолов пред вратима“ добила је награду критике у [[Пула|Пули]]. На филмском фестивалу у [[Блед|Бледу]] донила је награду за најбољу улогу у филму „Адам и Ева“. |
|||
У сарадњи са режисером Оливером Фрљићем. У прве три његове представе играла је главне улоге. Сматрала га је својим најдражим режисером. <ref>[http://www.nezavisne.com/kultura/ Независне новине]</ref> |
|||
Са италијанским редитељем Маријом Фанелијем сарађивала је дуги низ година. У његовој режији играла је у данској драми у којој се појавила на филмском платну у комбинизони. Улога у којој јој је колега Божидар Бобан, у једној од сцена, ставио пепељару на стомак, изазвала је револт код многих гледаоца. |
|||
Последњу позоришну улогу одиграла је 2014. у представи „Ребро“, ауторском пројекту Ксеније Зец и Саше Божића. |
|||
== Награде == |
== Награде == |
Верзија на датум 7. мај 2016. у 16:01
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Ана Карић | |
---|---|
Датотека:Ана Карић.jpeg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. мај 1941. |
Место рођења | Перушић, СФРЈ |
Датум смрти | 9. октобар 2014.73 год.) ( |
Место смрти | Загреб, Хрватска |
Занимање | глумица |
Веза до IMDb-а |
Ана Карић (Перушић, 1941. - Загреб, 2014.), била је хрватска глумица. Глумила је у филмовима, позоришту и телевизијским серијама.
Биографија
Рођена је 13. маја 1941. године у Перушићу. У Загребу је средњу школу и Академију драмске уметности. Дипломирала је 1963. године. [1]
Прву улогу добила је и пре него што је дипломирала, 1961. године, у филмовима „Пустолов пред вратима“ и „Царево ново одело“. Првенствено је била телевизијска глумица, али је играла и у бројним филмовима и позоришним представама. Глумила је у великом броју значајних филмова Хрватске продукције у режији хрватски режисери Антеа Бабаја, Николе Танхофера, Звонимира Берковића и Крсте Папића. [2]
Играла је улоге раскошних народних лепотица и ликове отмених сензуалних жена. Добитник је награде за глумачко остварење у радио-драми за период 2004/05 године. За велики допринос српском филму, 2010. године добила је награду „Фабијан Шоваговић“ . [3] Неке од најпознатијих улога одиграла је у филмовима „Путовање на место несреће“, „Кућа“, „Живи били па видели“, „Тајна Николе Тесле“ и „Инфекција“.
У свом радном веку одиграла 49 филмских и 12 телевизијских улога.
Каријера
Након завршене академије три сезоне била је ангажована у позоришту „Комедије“. Након три године напустила је позориште и радила као слободни уметник.
Добијала је разне врсте улога. Глумила је раскошне народне љепотице и отмене сензуалне жена. Нису јој биле стране ни улоге лакомислених чиновница, привлачних туристкиња, разочараних интелектуалки, градских жена и сељанки.
Играла је у позоришним представама на најзначајнијим фестивалима у Европи и свету. Запажену каријеру остварила је и на филму. За други филм који је снимила, „Пустолов пред вратима“ добила је награду критике у Пули. На филмском фестивалу у Бледу донила је награду за најбољу улогу у филму „Адам и Ева“.
У сарадњи са режисером Оливером Фрљићем. У прве три његове представе играла је главне улоге. Сматрала га је својим најдражим режисером. [4]
Са италијанским редитељем Маријом Фанелијем сарађивала је дуги низ година. У његовој режији играла је у данској драми у којој се појавила на филмском платну у комбинизони. Улога у којој јој је колега Божидар Бобан, у једној од сцена, ставио пепељару на стомак, изазвала је револт код многих гледаоца.
Последњу позоришну улогу одиграла је 2014. у представи „Ребро“, ауторском пројекту Ксеније Зец и Саше Божића.
Награде
Добитник је Златна арена за најбољу глумицу и најбољу главну улогу у романтичној драми „Ноћни бродови“ режисера Игора Мирковића, 2012. године.