Полиомијелитис — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
Године 2011. појавило се 10 нових случајева полиомијелитиса у кинеској провинцији [[Синкјанг]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-pacific-14997307 Polio strain spreads to China from Pakistan], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Сви они су увезени из Пакистана. У току је велика акција вакцинације са циљем сузбијања ове заразе.<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/health-15095623 Polio outbreak: Where now for global eradication drive?], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> |
Године 2011. појавило се 10 нових случајева полиомијелитиса у кинеској провинцији [[Синкјанг]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-pacific-14997307 Polio strain spreads to China from Pakistan], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Сви они су увезени из Пакистана. У току је велика акција вакцинације са циљем сузбијања ове заразе.<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/health-15095623 Polio outbreak: Where now for global eradication drive?], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> |
||
'''ВАЖНО!''' |
'''ВАЖНО!''' |
||
'''[http://www.globalmediaplanet.info/polio-vakcina-mit-koji-je-trajao-60-godina-prvi-deo/ ПРОМЕНА ДЕФИНИЦИЈЕ БОЛЕСТИ]''' |
'''[http://www.globalmediaplanet.info/polio-vakcina-mit-koji-je-trajao-60-godina-prvi-deo/ ПРОМЕНА ДЕФИНИЦИЈЕ БОЛЕСТИ]''' |
||
До увођења вакцине, сви ови случајеви сматрани су полиомијелитисом. Након што је уведена вакцина, у случајеве полиа убрајају се само они где је дошло до парализе која је трајала минимум 2 месеца, а то се дешавало код јако малог процента оболелих. Остали пацијенти добијали су другачије дијагнозе – асептични менингитис, коксаки вирус, Гуиллаин Барре синдром, ентеровирус, ецхо вирус, ацуте флаццид паралyсис(АФП) итд. Тако је привидно драстично смањен број оболелих од полиомијелитиса, а заслуге су приписане вакцини. |
До увођења вакцине, сви ови случајеви сматрани су полиомијелитисом. Након што је уведена вакцина, у случајеве полиа убрајају се само они где је дошло до парализе која је трајала минимум 2 месеца, а то се дешавало код јако малог процента оболелих. Остали пацијенти добијали су другачије дијагнозе – асептични менингитис, коксаки вирус, Гуиллаин Барре синдром, ентеровирус, ецхо вирус, ацуте флаццид паралyсис(АФП) итд. Тако је привидно драстично смањен број оболелих од полиомијелитиса, а заслуге су приписане вакцини. '''[http://www.globalmediaplanet.info/wp-content/uploads/2016/05/The-Los-Angeles-County-Health-Index-Morbidity-and-Mortality-Reportable-Diseases-2.jpg На табели је приказано како, са увођењем вакцине, опада број пријављених случајева полиомијелитиса, а пропорционално расте број пацијената са дијагнозом асептичног менингитиса.]''' |
||
Више: '''[http://www.globalmediaplanet.info/polio-vakcina-mit-koji-je-trajao-60-godina-prvi-deo/ ПРОМЕНА ДЕФИНИЦИЈЕ БОЛЕСТИ]''' |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 8. мај 2016. у 04:32
Полиомијелитис | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | инфектологија, неурологија, Ortopedija |
МКБ-10 | A80, B91 |
МКБ-9-CM | 045, 138 |
DiseasesDB | 10209 |
MedlinePlus | 001402 |
eMedicine | ped/1843 pmr/6 |
MeSH | C02.182.600.700 |
Полиомијелитис или дечја парализа, често скраћено полио (лат. Poliomyelitis (epidemica anterior acuta), од грч. πολιομυελίτις у значењу „упала сиве мождине“) је акутна инфективна болест коју изазива полиовирус. Веома је заразна и преноси се орално-фекалним путем.
У 90-95% случајева зараза не изазива никакве симптоме, док у 3% случајева вирус продире у централни нервни систем. Ту изазива асептични менингитис, и у 0,1-0,5% случајева уништава моторне неуроне и доводи до слабости мишића и парализе. Половина оних који доживе парализу кроз месец дана (максимално 6 до 8 месеци) доживи повраћај функције, а четвртина делимично поврати парализоване функције. Могући су смртни случајеви када парализа онемогући нормално дисање и гутање. Неки од ових пацијената се могу спасти апаратима за вештачко дисање, који се примењују до опоравка функције или доживотно.
Три основна типа полиомијелитиса су: спинални (79%), булбарни (2%) и спинално-булбарни (19%). Спинални полио изазива слабост или парализу једног или два уда, при чему чулни осећај остаје очуван. Булбарни полио утиче на дисање, говор и гутање. Спинално-булбарни полио је комбинација ове две варијанте.
Полиомијелитис нарочито напада децу у узрасту 3 до 8 година (отуда назив „дечја парализа“). Прогноза болести код одраслих је доста гора.
Полиомијелитис је хиљадама година постојао као ендемска болест и није привлачио много пажње до 1880-их када су у Европи, а затим и Северној Америци, избиле епидемије.
Вакцинација
За заштиту од полиомијелитиса данас постоје ефикасне вакцине. Прву вакцину је 1952. развио Џонас Салк, а ово отриће је јавно објављено 1955. Алберт Сабин је творац оралне полио вакцине која је у употреби од 1962. Обе ове вакцине су у употреби данас.
Применом масовне вакцинације, случајеви полиомијелитиса су у развијеном свету драматично редуковани. Светска здравствена организација и УНИЦЕФ су 1988. започели кампању искорењивања ове болести. Године 1988. у свету је регистровано 350.000 случајева дечје парализе, што је сведено на 1.310 случајева 2007. Амерички континент је проглашен континентом без ове болести 1994. Године 2000, потврђено је да је полио искорењен у Кини, Аустралији и 36 пацифичких земаља. У Европи се то догодило 2002. Од 2006, случајеви полиомијелитиса су забележени у 4 земље: Нигерији, Индији, Пакистану и Авганистану.
Године 2011. појавило се 10 нових случајева полиомијелитиса у кинеској провинцији Синкјанг.[1] Сви они су увезени из Пакистана. У току је велика акција вакцинације са циљем сузбијања ове заразе.[2]
ВАЖНО!
ПРОМЕНА ДЕФИНИЦИЈЕ БОЛЕСТИ До увођења вакцине, сви ови случајеви сматрани су полиомијелитисом. Након што је уведена вакцина, у случајеве полиа убрајају се само они где је дошло до парализе која је трајала минимум 2 месеца, а то се дешавало код јако малог процента оболелих. Остали пацијенти добијали су другачије дијагнозе – асептични менингитис, коксаки вирус, Гуиллаин Барре синдром, ентеровирус, ецхо вирус, ацуте флаццид паралyсис(АФП) итд. Тако је привидно драстично смањен број оболелих од полиомијелитиса, а заслуге су приписане вакцини. На табели је приказано како, са увођењем вакцине, опада број пријављених случајева полиомијелитиса, а пропорционално расте број пацијената са дијагнозом асептичног менингитиса. Више: ПРОМЕНА ДЕФИНИЦИЈЕ БОЛЕСТИ
Референце
- ^ Polio strain spreads to China from Pakistan, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Polio outbreak: Where now for global eradication drive?, Приступљено 23. 4. 2013.
ПОЛИО ВАКЦИНА - МИТ КОЈИ ЈЕ ТРАЈАО 60 ГОДИНАПОЛИО ВАКЦИНА - МИТ КОЈИ ЈЕ ТРАЈАО 60 ГОДИНА
Литература
- Daniel, Thomas M.; Robbins, Frederick C. (1999). Polio. Rochester, N.Y., USA: University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-066-8.
- Frauenthal HWA, Manning JVV (1914). Manual of infantile paralysis, with modern methods of treatment: Pathology. Philadelphia: Davis. стр. 79—101. OCLC 2078290.
- Gould, Tony (1997). A summer plague: polio and its survivors. New Haven, Conn: Yale University Press. ISBN 978-0-300-07276-1.
- Huckstep RL (1975). Poliomyelitis — a guide for developing countries including appliances and rehabilitation for the disabled. Edinburgh: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-01312-6.
- Jefferey, Kluger (2004). Splendid Solution - Jonas Salk and the Conquest of Polio. New York: G. P. Putnam's Sons. ISBN 978-0-399-15216-0.
- Oshinsky, David M. (2005). Polio: an American story. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515294-4.
- Shaffer, Mary M.; Bernard Seytre (2005). The death of a disease: a history of the eradication of poliomyelitis. New Brunswick, N.J: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3677-4.
- Shell, Marc (2005). Polio and its aftermath: the paralysis of culture. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01315-5.
- Wilson, Daniel J. (2005). Living with polio: the epidemic and its survivors. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-90103-9.
- Wilson, Daniel J.; Julie Silver (2007). Polio voices: an oral history from the American polio epidemics and worldwide eradication efforts. New York: Praeger. ISBN 978-0-275-99492-1.