Жарко Видовић (историчар уметности) — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] |
||
| датум_смрти = {{датум смрти|2016|5|18|1921|5|17|год=да}} |
| датум_смрти = {{датум смрти|2016|5|18|1921|5|17|год=да}} |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = [[Србија]] |
||
| поље = |
| поље = |
||
| институција = |
| институција = |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
| напомене = |
| напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Жарко Видовић''' ([[17. мај]] [[1921]] — [[18. мај]] [[2016]]) био је српски [[Историја уметности|историчар уметности]], ликовни [[критичар]] и историчар цивилизације. |
'''Жарко Видовић''' ([[17. мај]] [[1921]] — [[18. мај]] [[2016]]) био је српски [[Историја уметности|историчар уметности]], ликовни [[критичар]] и историчар цивилизације. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Верзија на датум 21. мај 2016. у 21:14
| Жарко Видовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. мај 1921. |
| Место рођења | Тешањ, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 18. мај 2016. (95 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Жарко Видовић (17. мај 1921 — 18. мај 2016) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације.
Биографија
Рођен је 1921. у месту Тешањ (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Године 1943. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу. У Упсали је дипломирао на Филозофском факултету најпре историју филозофије, затим историју уметности.
После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је 1958. у Београду. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.
Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“.
Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“...
Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".
Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.
Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.
Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.
У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску самоспознају.
Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с Њим се збива драма слободе и љубави.
Одликовања
Одликован је 7. октобра 2015. Орденом Светог Саве другог реда.[1]
Дела
- Умјетност у пет епоха цивилизације
- Логос-литургијска свест Православља
- Огледи о духовном искуству
- Његош и Косовски завјет у Новом вијеку
- Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом
- Романи Ђорђа Оцића – нација-роман-историја, Литургијска тајна Светог писма
- И вера је уметност