Жарко Видовић (историчар уметности) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
Ред 55: Ред 55:
* ''Романи Ђорђа Оцића – нација-роман-историја, Литургијска тајна Светог писма''
* ''Романи Ђорђа Оцића – нација-роман-историја, Литургијска тајна Светог писма''
* ''И вера је уметност''<br />
* ''И вера је уметност''<br />






== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/odlazak-zarka-vidovica-poslednjeg-autenticnog-srpskog-mislioca-zivotna-prica-koja-mora-ostati-upamcena/ Одлазак Жарка Видовића, последњег аутентичног српског мислиоца (Недељник, 19. мај 2016)]
* [http://spc.rs/sr/upokojio_se_dr_zharko_vidovitsh Упокојио се др Жарко Видовић (СПЦ, 19. мај 2016)]


{{DEFAULTSORT:Видовић, Жарко}}
{{DEFAULTSORT:Видовић, Жарко}}


[[Категорија:Рођени 1921.]]
[[Категорија:Рођени 1921.]]
[[Категорија:Умрли 2016.]]
[[Категорија:Српски ликовни критичари]]
[[Категорија:Српски ликовни критичари]]
[[Категорија:Српски историчари уметности]]
[[Категорија:Српски историчари уметности]]

Верзија на датум 21. мај 2016. у 22:37

Жарко Видовић
Лични подаци
Датум рођења(1921-05-17)17. мај 1921.
Место рођењаТешањ, Краљевина СХС
Датум смрти18. мај 2016.(2016-05-18) (95 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Жарко Видовић (17. мај 192118. мај 2016) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације.

Биографија

Рођен је 1921. у месту Тешањ (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У "Великом транспорту" пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Године 1943. уз помоћ локалног становништава успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Упсали где је добио ћерку Загу. У Упсали је дипломирао на Филозофском факултету најпре историју филозофије, затим историју уметности.

После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији. Докторирао је 1958. у Београду. Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих речи о србофобији био истеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.

Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“, „Књижевне новине“.

Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“...

Његова дела су и „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос-литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност".

Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.

Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.

Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.

У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет - најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску самоспознају.

Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с Њим се збива драма слободе и љубави.


Одликовања

Одликован је 7. октобра 2015. Орденом Светог Саве другог реда.[1]

Дела

  • Умјетност у пет епоха цивилизације
  • Логос-литургијска свест Православља
  • Огледи о духовном искуству
  • Његош и Косовски завјет у Новом вијеку
  • Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом
  • Романи Ђорђа Оцића – нација-роман-историја, Литургијска тајна Светог писма
  • И вера је уметност

Референце

Спољашње везе