Радош Бајић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 178.223.68.49 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Ред 1: Ред 1:
{{Кутијица за глумце
{{Кутијица за глумце
| име = Радош Бајић
| име = Радош Бајић
| слика = Бaба по бабине линије.jpg
| слика = Браћа по бабине линије.jpg
| опис_слике = Радош Бајић у средини
| опис_слике = Радош Бајић у средини
| пуно_име =
| пуно_име =
| надимак =
| надимак =
| датум_рођења = {{датум рођења|1753|9|24|год=да}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1953|9|24|год=да}}
| место_рођења = [[Медвеђа (Трстеник)|Медвеђа]]
| место_рођења = [[Медвеђа (Трстеник)|Медвеђа]]
| држава_рођења = [[Народна Република Србија|НР Србија]], {{зас|ФНРЈ}} [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНР Југославија]]
| држава_рођења = [[Народна Република Србија|НР Србија]], {{зас|ФНРЈ}} [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНР Југославија]]
Ред 12: Ред 12:
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| друга имена =
| друга имена =
| активност = 1875-
| активност = 1975-
| занимање = [[Глумац]]
| занимање = [[Глумац]]
| супружник = Милена
| супружник = Милена
Ред 29: Ред 29:


== Биографија ==
== Биографија ==
Радош Бајић је рођен [[24. септембар|24. септембра]] [[1753]]. године у селу Медвеђа код Трстеника. Основну школу је завршио у свом родном селу, а средњу музичку школу у [[Ниш]]у. Дипломирао је на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] [[1976]]. године у класи професорке [[Огњенка Милићевић|Огњенке Милићевић]].
Радош Бајић је рођен [[24. септембар|24. септембра]] [[1953]]. године у селу Медвеђа код Трстеника. Основну школу је завршио у свом родном селу, а средњу музичку школу у [[Ниш]]у. Дипломирао је на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] [[1976]]. године у класи професорке [[Огњенка Милићевић|Огњенке Милићевић]].


Своју професионалну каријеру је започео још као студент улогом [[Недељко Чабриновић|Недељка Чабриновића]] у режији [[Вељко Булајић|Вељка Булајића]] [[1875]]. године. Као изразито талентован млади глумац, одмах по завршетку школовања бива позван у ангажман готово свих београдских позоришта: у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]] на позив професора Мирослава Беловића са великим успехом играо је Лауру у представи Дундо Мароје, у Народном позоришту Зрикавицу у Црвеном шалу [[Антоније Исаковић|Антонија Исаковића]], у Атељеу 212 улогу Ненада у драми Дуел, чији је и аутор, са великим Јованом Милићевићем.
Своју професионалну каријеру је започео још као студент улогом [[Недељко Чабриновић|Недељка Чабриновића]] у режији [[Вељко Булајић|Вељка Булајића]] [[1975]]. године. Као изразито талентован млади глумац, одмах по завршетку школовања бива позван у ангажман готово свих београдских позоришта: у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]] на позив професора Мирослава Беловића са великим успехом играо је Лауру у представи Дундо Мароје, у Народном позоришту Зрикавицу у Црвеном шалу [[Антоније Исаковић|Антонија Исаковића]], у Атељеу 212 улогу Ненада у драми Дуел, чији је и аутор, са великим Јованом Милићевићем.


На самом почетку каријере, наговештавајући своју свестраност и комплементарност свог талента пише своје прво ауторско дело – монодраму [[Лед]], коју игра преко 1000 пута по селима и градовима Србије и Југославије и са којом постиже огроман успех. Захваљујући својим театарским, лексичко-дијалекатским вредностима, као и књижевним квалитетима - ЛЕД је уврштен у антологију српске монодраме.
На самом почетку каријере, наговештавајући своју свестраност и комплементарност свог талента пише своје прво ауторско дело – монодраму [[Лед]], коју игра преко 1000 пута по селима и градовима Србије и Југославије и са којом постиже огроман успех. Захваљујући својим театарским, лексичко-дијалекатским вредностима, као и књижевним квалитетима - ЛЕД је уврштен у антологију српске монодраме.
Ред 40: Ред 40:


Поред глумачког опуса успешну и богату професионалну каријеру Радоша Бајића обележавају и осведочени ауторски, сценаристички и продуцентски резултати. Почев од монодраме ЛЕД па до ТВ серије СЕЛО ГОРИ А БАБА СЕ ЧЕШЉА, он је аутор, то јест сценариста следећих уметничких дела:
Поред глумачког опуса успешну и богату професионалну каријеру Радоша Бајића обележавају и осведочени ауторски, сценаристички и продуцентски резултати. Почев од монодраме ЛЕД па до ТВ серије СЕЛО ГОРИ А БАБА СЕ ЧЕШЉА, он је аутор, то јест сценариста следећих уметничких дела:
* 2213 Равна Гора - тв серија од 10 епизода
* 2013 Равна Гора - тв серија од 10 епизода
* 2011 Лед – играни филм и троделни серијал
* 2011 Лед – играни филм и троделни серијал
* 2007-2011 Село гори, а баба се чешља - ТВ серија од 89 епиздаа
* 2007-2011 Село гори, а баба се чешља - ТВ серија од 89 епиздаа

Верзија на датум 22. мај 2016. у 22:53

Радош Бајић
Датотека:Браћа по бабине линије.jpg
Радош Бајић у средини
Лични подаци
Датум рођења(1953-09-24)24. септембар 1953.(70 год.)
Место рођењаМедвеђа, НР Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
ЗанимањеГлумац
Породица
СупружникМилена
ДецаЈелена и Недељко
Рад
Активни период1975-
Битна улога„Секула“
„Радашин“ - „Село гори а баба се чешља
Веза до IMDb-а

Радош Бајић (Медвеђа, 24. септембар 1953) је српски глумац, сценариста и редитељ.

Биографија

Радош Бајић је рођен 24. септембра 1953. године у селу Медвеђа код Трстеника. Основну школу је завршио у свом родном селу, а средњу музичку школу у Нишу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1976. године у класи професорке Огњенке Милићевић.

Своју професионалну каријеру је започео још као студент улогом Недељка Чабриновића у режији Вељка Булајића 1975. године. Као изразито талентован млади глумац, одмах по завршетку школовања бива позван у ангажман готово свих београдских позоришта: у Југословенском драмском позоришту на позив професора Мирослава Беловића са великим успехом играо је Лауру у представи Дундо Мароје, у Народном позоришту Зрикавицу у Црвеном шалу Антонија Исаковића, у Атељеу 212 улогу Ненада у драми Дуел, чији је и аутор, са великим Јованом Милићевићем.

На самом почетку каријере, наговештавајући своју свестраност и комплементарност свог талента пише своје прво ауторско дело – монодраму Лед, коју игра преко 1000 пута по селима и градовима Србије и Југославије и са којом постиже огроман успех. Захваљујући својим театарским, лексичко-дијалекатским вредностима, као и књижевним квалитетима - ЛЕД је уврштен у антологију српске монодраме. Међутим, након одличних критика које је добио за своје прве улоге на филму, а посебно након изванредних реакција публике – опредељује се да своју каријеру примарно настави на филму и телевизији. Од почетка своје богате каријере филмско-телевизијског глумца остварио преко 100 улога на филму и на телевизији. Сарађивао је са најзначајним филмским и телевизијским редитељима као што: Вељко Булајић, Живојин Павловић, Живко Николић, Хајрудин Крвавац, Александар Ђорђевић, Здравко Шотра, Драгослав Лазић, Славољуб Стефановић Раваси и други. Остварио је изванредне улоге у филмовима, тв драмама и серијама.

Бајићу је велику популарност донео лик Секуле којег је глумио у филмовима „Секула и његове жене“ (1986) „Секула се опет жени“ (1991) и „Трећа срећа“ (1995). године са тематиком шумадијског села. Крајем 2007. је на локацијама у свом родном месту и околини снимио ТВ серију, чији је сценариста и редитељ „Село гори, а баба се чешља“ која има сличну тематику. Серија је постигла огромну гледаност.

Поред глумачког опуса успешну и богату професионалну каријеру Радоша Бајића обележавају и осведочени ауторски, сценаристички и продуцентски резултати. Почев од монодраме ЛЕД па до ТВ серије СЕЛО ГОРИ А БАБА СЕ ЧЕШЉА, он је аутор, то јест сценариста следећих уметничких дела:

  • 2013 Равна Гора - тв серија од 10 епизода
  • 2011 Лед – играни филм и троделни серијал
  • 2007-2011 Село гори, а баба се чешља - ТВ серија од 89 епиздаа
  • 2009 Село гори... и тако - играни филм
  • 1995 Трећа срећа - играни филм
  • 1991 Секула се опет жени - играни филм
  • 1989 Траговима косовских јунака - драмска хроника
  • 1987 На путу за Катангу - играни филм
  • 1985 Божић у Шумадији – документрно играни филм
  • 1985 Ој Мораво – тв серијал
  • 1984 Откос - тв серијал
  • 1982 Лед - тв драма

Значајан допринос афирмацији наших културних вредности Бајић је дао и као издавач, за шта је три године награђиван на Сајму књига за ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ и то за објављивање:

- Изабраних дела ДИВЉИ ВЕТАР Живојина Павловића у 10 томова - Изабраних дела СРЦЕ МЕ ЈЕ ОТКУЦАЛО Милована Витезовића у 10 томова - Дневника ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА у 6 томова

Велику креативну енергију, ентузијазам и напор Бајић перманантно улаже у очување традиционаних, кулутурних и историјских вредности српског народа из централне Србије и тамошњег српског села. Везан рођењем за село, у свом уметничком раду он се предано и са заносом бави традицијом, баштином и савременошћу српског села. Мимо сваке дневно-политичке околности Бајић не учествује у политичком животу. Својим резултатима у горе наведеним уметничким активностима, Бајић подржава концепт аутономности уметности у односу на политику. Уз снажну патриотску потпору он афирмише традиционалне, а често оспораване вредности српског народа, лепоту, традицију, човекољубље и породицу. Веома предано се дуги низ година са својом породицом бави хуманитарним радом.

Радош Бајић редовно пише за угледне дневне новине Политика и Блиц

Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.[1] Од 2012. године Бајић је редовни члан Одбора за село Српске Академије наука и уметности. Ожењен је супругом Миленом. Има двоје деце, ћерку Јелену и сина Недељка, две унуке, Софију и Ленку и два унука, Александра и Филипа. Бајић живи у Београду и родном селу Медвеђи код Трстеника.

Филмографија

Год. Назив Улога
1970.-те
1975. Ђавоље мердевине
1975. Сарајевски атентат Недељко Чабриновић
1976. Деца расту ноћу
1976. Врхови Зеленгоре Ненад
1977. Бештије Анђелко
1978. Стићи пре свитања Милош Јовановић
1979. Партизанска ескадрила Далибор
1979. Радио Вихор зове Анђелију
1979. Освајање слободе Милан Достанић „Свирац“
1980.-те
1980. Драги мој Миловане Данојлићу
1981. Жеђ
1982. Настојање
1982. Кројачи џинса
1982. Лед
1982. Сабињанке Ралф Нелзон, убица служавке
1983. Маховина на асфалту
1983. Бановић Страхиња Бошко Југовић
1984. Седефна ружа
1984. Откос Добривоје Кркић
1985. Двоструки удар Стале
1985. Црвена барака
1986. Секула и његове жене Секула
1987. Луталица Дуле - шеф оркестра
1987. Увек спремне жене Брашарац
1987. На путу за Катангу Јова
1988. Сунцокрети
1988. Ванбрачна путовања
1987-1988. Вук Караџић Сима Милутиновић Сарајлија
1988. Ортаци Спасоје Киковић „Кики“
1989. Пет хиљада метара са препонама
1990.-те
1990. Покојник Полицијски агент
1990. Свето место Спира
1991. Секула се опет жени Секула
1991. Смрт госпође Министарке пуковник
1992. Први пут с оцем на јутрење кум Илија
1992. Дезертер Алекса
1993. Нападач Уредник на телевизији
1995. Трећа срећа Секула/Драгољуб
1999. Бело одело власник стриптиз-бара
2000.-те
2002. Држава мртвих Полицијски командир
2009. Село гори... и тако Радашин
2010.-те
2007-2011. Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) Радашин
2011. Нова година у Петловцу Радашин
2012. Лед Стари Миливоје
2016. Браћа по бабине линије Радашин
2016. Тигров скок Радован Караџић

Признања

Мишљење стручне јавности и критике најбоље илуструје велики број награда које је као аутор Радош Бајић добио:

  1. Златна пилотска значка РВО Војске Југославије за улогу Далибора у филму Партизанска ескадрила – 1979 година
  2. Златна значка Културно-Просветне заједнице Србије – 1981. године
  3. Велика Повеља за мушку улогу у филму Дезертер, на Фестивалу глумачких остварења у Нишу - 1992. године
  4. Награду за глумачки пар године ОН и ОНА (Љ. Стјепановић и Р. Бајић) на Фестивалу глумачких остварења у Нишу-августа 2008. године.
  5. Награду Привредне Коморе Србије – Менаџер године за филмску и телевизијску продукцију (аутору Р. Бајићу), Београд-јануар 2009. године.
  6. Награду Компаније НОВОСТИ За Најбољу ТВ Серију у 2008. години, Београд, фебруар 2009. године.
  7. Награду ЗЛАТНИ ЋУРАН – Фестивал комедије у Јагодини, за врхунске резултате у стваралаштву на ТВ медију (аутору Р. Бајићу) март 2009. године.
  8. Награду ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ за најгледанију ТВ серију „Село гори а баба се чешља“ у 2008. години, Београд, март 2009. године.
  9. Награду ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО (аутору Р. Бајићу) – Фестивал сатире и карикатуре Крушевац - април 2009. године.
  10. Награду за најбоље и врхунске резултате из области КУЛТУРЕ И СТВАРАЛАШТВА – ТВ МЕДИЈИ, - КАРИЋ ФОНДАЦИЈЕ - мај 2009. године.
  11. Награду ТВ НОВОСТИ за најгледанију серију „Село гори а баба се чешља“ у 2009. години
  12. ВУКОВУ НАГРАДУ- Радошу Бајићу, за значајан допринос у култури и уметности – 2009 година.
  13. ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА доделило је Радошу Бајићу повељу за значајан допринос у култури српског народа - 2010. Години
  14. Награду ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ за најгледанију ТВ серију „Село гори а баба се чешља“ у 2010. години, Београд, март 2009. године.
  15. Награда за глумачки пар године ОН и ОНА (Љ. Степановић и Р. Бајић) на Фестивалу глумачких остварења у Нишу – август 2011. године.
  16. ОРДЕН СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА – март 2012. године.
  17. ВЕЛИКА ГРАМАТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, Јун 2012. године – Епархије Крушевачка.
  18. Награда за НАЈБОЉУ ТВ СЕРИЈУ СВИХ ВРЕМЕНА / Фестивал ТВ серија – октобар 2012. године.
  19. ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ 2012 – новембар 2012. Фонд Принцезе Катарине и часопис ХЕЛОУ
  20. ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ – фебруар 2013. године
  21. ПОВЕЉА УДРУЖЕЊА ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ за серију РАВНА ГОРА - јануар 2013. године.
  22. Орден Светог владике Николаја српског за велику љубав показану према својој цркви и допринос у очувању моралних вриједности и хришћанске традиције српског народа, кроз ТВ серију и књигу о српском селу.[2] Одликовао га је епископ шабачки Лаврентије Трифуновић 29. марта 2012. у Шапцу.[3]
  23. Орден Светог Саве другог степена - одликовала га је Српска православна црква фебруара 2013. године.[4]
  24. Орден Круне, III степена - одликовао га је Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II Карађорђевић марта 2015. године.[5]

Извори

  1. ^ Бајић, Радош (11. 5. 2011). „Погледи са стране – Велики доктор у малом граду”. Политика. Приступљено 25. 5. 2011. 
  2. ^ „Орден за Радоша Бајића”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 3. 2012. Приступљено 30. 3. 2012. 
  3. ^ „Орден Светог владике Николаја за Радоша Бајића”. Глас Српске. 29. 3. 2012. Приступљено 30. 3. 2012. 
  4. ^ Орден Светог Саве велика част и привилегија („Политика“, 19. фебруар 2013), Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Премијера филма "За краља и отаџбину"

Спољашње везе