Севрски споразум — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:TreatyOfSevres (corrected).PNG|мини|300п|Подјела Османског царства према Севрском споразуму]] |
|||
{{bez_izvora}} |
|||
[[Датотека: |
[[Датотека:Kurdistan1920.png|мини|300п|Курдска држава, чије је стварање предвиђено Севрским споразумом]] |
||
[[Датотека:Kurdistan1920.png|мини|Kurdska država, čije je stvaranje predviđeno mirovnim ugovorom iz Sevra|300п]] |
|||
{{Историја Курда}} |
{{Историја Курда}} |
||
'''Севрски споразум''' је само један од серије споразума који су потписале земље припаднице [[Централне силе|Централних сила]] након пораза у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]]. Споразум је потписан 10. августа 1920. године, у изложбеном простору Националне фабрике Севр<ref>{{Cite book |last=Helmreich |first=Paul C. |title=From Paris to Sèvres: The Partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919–1920 |publisher=Ohio State University Press |location=Columbus, Ohio |year=1974 |page=320 |isbn=9780814201701 |oclc=694027}}</ref> у француском граду Севр.<ref name=TEXT>{{Cite web |url=http://net.lib.byu.edu/~rdh7/wwi/versa/sevres1.html |title=The Treaty of Sèvres, 1920 |publisher=Harold B. Library, [[Brigham Young University]]}}</ref> |
|||
'''Ugovor iz Sevra''' je potpisan [[10. avgust]]a [[1920]]. godine u [[Sevr]]u između zemalja [[Antanta|Antante]] i [[Османско царство|Otomanskog carstva (Turske)]]. |
|||
Севрски споразум означава почетак подјеле Османског царства, и на крају његово уништење. Услови споразума су предвиђали одрецање турских власти од свих нетурских територија и њихово ступање у састав Савезника.<ref>http://treaties.fco.gov.uk/docs/pdf/1920/TS0011.pdf</ref> Конкретно, уступање територије Источног Средоземља и одобрење стварања, између осталог, [[Британски мандат над Палестином|Британског мандата над Палестином]] и [[Француски мандат над Сиријом и Либаном|Француског мандата над Сиријом и Либаном]]. |
|||
Ovo je jedan od mirovnih ugovora kojima je završen [[Prvi svetski rat]], a koji su na [[Pariska mirovna konferencija|Pariskoj mirovnoj konferenciji]] (od 18. 1. 1919. do 28. juna 1919. u Parizu) zaključeni su sa svakom pobeđenom državom posebno. Ovaj ugovor nije primenjen i nakon [[Mladoturska revolucija|Mladoturske revolucije]] (24. jula 1923), zamenjen je [[Sporazum u Lozani|Sporazumom u Lozani]]. |
|||
[[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русија]] није учествовала, јер је склопила [[Брест-литовски мир]] са Османским царством 1918. године. У том мировном споразуму, на инсистирање великог везира [[Мехмед Талат-паша|Мехмед Талат-паше]], Османско царство је повратило територије које је Русија заузела у [[Руско-турски рат (1877—1878)|Руском-турском рату]] 1878. године, посебно [[Ардахан]], [[Карс]] и [[Батуми]]. |
|||
[[Османско царство|Osmansko carstvo]] se ovim ugovorom odreklo svih pretenzija na ne-turska područja. Turska je izgubila 4/5 svoje teritorije, a u Evropi joj je ostao samo Carigrada i uzan pojas oko moreuza [[Bosfor]] i [[Dardaneli]], koji je trebao biti demilitarizovan i stavljen pod upravu [[Društvo naroda|Društva naroda]]. [[Grčka]] je dobila većinu ostrva u [[Egejsko more|Egejskom moru]] i [[istočna Trakija|istočnu Trakija]], ukl. grad [[Smirna|Smirnu (Izmir)]], a sultan je osim isplate ratnih reparacija, morao da pristane i na ograničavanje armije na 50.000 vojnika i oduzimanje ratne mornarice. |
|||
Потписници Севрског споразума су били: у име Уједињеног Краљевства Џорџ Диксон Грајам, у име Француске [[Александар Милеран]] и у име Италије [[Лелио Бонин Лонгаре]]. Аветис Ахаронијан, представник делегације Јерменије, који је потписао и Батумски споразум 4. јуна 1918. године, био је такође један од потписивача. Грчка, као један од Савезника, није потписалаи нити ратификовала споразум.<ref>http://www2.mfa.gr/NR/rdonlyres/3E053BC1-EB11-404A-BA3E-A4B861C647EC/0/1923_lausanne_treaty.doc</ref> |
|||
Ugovor iz Sevra je međutim, pre svega zbog dobitaka [[Grčka|Grčke]], oštro odbijen od strane turskih nacionalista i parlament je odbio da ga ratifikuje. |
|||
Четири потписивача у име Османског царства поред султана [[Мехмед VI]] су били: велики везир [[Дамат Ферид-паша]], амбасадор [[Хади-паша]], министар образовања [[Решид Халис]] и [[Риза Тевфик]]. |
|||
Услови споразума су код Туркада довели до повећања непријатељства и националистичких осјећања. Потписницима споразума је држављанство одузела Велина национална скупштина предвођења Кемалном Ататурком<ref>http://www.nzhistory.net.nz/media/photo/ottoman-signatories-treaty-sevres</ref> и споразум је на крају довео до Турског рата за независност, након чега су Ататурк и његове присталице прихватиле нови мировни споразум 1923. године, [[Лозански мир]], који је дао услове за стварање модерне Турске Републике. |
|||
[[Версајски споразум]] који је потписан са Њемачком прије Севрског споразума, поништио је све њемачке уступке Османско царству, укључујући економскае и пословне олакшице. Италија, Уједињено Краљевство и Француска су потписале тајни „Тројни споразум” истог дана.<ref>''The Times'' (London), 27. Idem., Jan. 30, 1928, Editorial.</ref> Тројни споразум је потврдио британске нафтне и комерцијалне концесије, и претворио бивша њемачка предузећа у Османском царству у предузећа земаља Тројног споразума. |
|||
Услови Севрског споразума су били много тежи него они које је имала Њемачка у Версајском споразуму.<ref>Isaiah Friedman: ''British Miscalculations: The Rise of Muslim Nationalism, 1918–1925'', Transaction Publishers, 2012, ISBN 1412847494, page 217.</ref><ref>Michael Mandelbaum: ''The Fate of Nations: The Search for National Security in the Nineteenth and Twentieth Centuries'', Cambridge University Press, 1988, ISBN 9780521357906, page 61 (footnote 55).</ref> Италија, Француска и Уједињено Краљевство су започеле тајну подјелу Османског царства већ почетком 1915. године. Отворени преговорио су трајали више од петнаест мјесеци, а почели су [[Париска мировна конференција 1919.|Париском мировном конференцијом]] 1919. године. Настављени су на Лондонској конференцији 1920. године и попримили су коначан облик на конференцији су Сан Рему у априлу исте године. До одгалања је дошло јер се силе нису могле доћи до споразума који би се, заузврат, поклопио са исходом [[Турски национални покрет|Турском националног покрета]]. Севрски споразум је пониште у Турског рата за независност, а стране су потписале и ратификовале Лозански споразум 1923. и 1924. године. |
|||
== Види још == |
|||
* [[Лозански споразум]] |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist|2}} |
|||
== Literatura == |
== Literatura == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Fromkin|first=David|year=1989|title=A Peace to End All Peace: Creating the Modern Middle East, 1914-1922|location=New York|publisher=H. Holt|id=ISBN 0-8050-0857-8}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Fromkin|first=David|year=1989|title=A Peace to End All Peace: Creating the Modern Middle East, 1914-1922|location=New York|publisher=H. Holt|id=ISBN 0-8050-0857-8}} |
||
== |
== Спољашње везе == |
||
* [[Pariska mirovna konferencija 1919.]] |
|||
== Spoljašnje veze == |
|||
{{Commonscat|Treaty of Sèvres}} |
{{Commonscat|Treaty of Sèvres}} |
||
{{Први светски рат}} |
|||
{{klica-istorija}} |
|||
{{Prvi svetski rat}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Мировни уговор из Севра}} |
|||
[[Категорија:Париска мировна конференција 1919.]] |
[[Категорија:Париска мировна конференција 1919.]] |
||
Верзија на датум 25. мај 2016. у 18:58
| Овај чланак је део серије о историји Курда |
| Историја Курда |
|---|
 |
Севрски споразум је само један од серије споразума који су потписале земље припаднице Централних сила након пораза у Првом свјетском рату. Споразум је потписан 10. августа 1920. године, у изложбеном простору Националне фабрике Севр[1] у француском граду Севр.[2]
Севрски споразум означава почетак подјеле Османског царства, и на крају његово уништење. Услови споразума су предвиђали одрецање турских власти од свих нетурских територија и њихово ступање у састав Савезника.[3] Конкретно, уступање територије Источног Средоземља и одобрење стварања, између осталог, Британског мандата над Палестином и Француског мандата над Сиријом и Либаном.
Русија није учествовала, јер је склопила Брест-литовски мир са Османским царством 1918. године. У том мировном споразуму, на инсистирање великог везира Мехмед Талат-паше, Османско царство је повратило територије које је Русија заузела у Руском-турском рату 1878. године, посебно Ардахан, Карс и Батуми.
Потписници Севрског споразума су били: у име Уједињеног Краљевства Џорџ Диксон Грајам, у име Француске Александар Милеран и у име Италије Лелио Бонин Лонгаре. Аветис Ахаронијан, представник делегације Јерменије, који је потписао и Батумски споразум 4. јуна 1918. године, био је такође један од потписивача. Грчка, као један од Савезника, није потписалаи нити ратификовала споразум.[4]
Четири потписивача у име Османског царства поред султана Мехмед VI су били: велики везир Дамат Ферид-паша, амбасадор Хади-паша, министар образовања Решид Халис и Риза Тевфик.
Услови споразума су код Туркада довели до повећања непријатељства и националистичких осјећања. Потписницима споразума је држављанство одузела Велина национална скупштина предвођења Кемалном Ататурком[5] и споразум је на крају довео до Турског рата за независност, након чега су Ататурк и његове присталице прихватиле нови мировни споразум 1923. године, Лозански мир, који је дао услове за стварање модерне Турске Републике.
Версајски споразум који је потписан са Њемачком прије Севрског споразума, поништио је све њемачке уступке Османско царству, укључујући економскае и пословне олакшице. Италија, Уједињено Краљевство и Француска су потписале тајни „Тројни споразум” истог дана.[6] Тројни споразум је потврдио британске нафтне и комерцијалне концесије, и претворио бивша њемачка предузећа у Османском царству у предузећа земаља Тројног споразума.
Услови Севрског споразума су били много тежи него они које је имала Њемачка у Версајском споразуму.[7][8] Италија, Француска и Уједињено Краљевство су започеле тајну подјелу Османског царства већ почетком 1915. године. Отворени преговорио су трајали више од петнаест мјесеци, а почели су Париском мировном конференцијом 1919. године. Настављени су на Лондонској конференцији 1920. године и попримили су коначан облик на конференцији су Сан Рему у априлу исте године. До одгалања је дошло јер се силе нису могле доћи до споразума који би се, заузврат, поклопио са исходом Турском националног покрета. Севрски споразум је пониште у Турског рата за независност, а стране су потписале и ратификовале Лозански споразум 1923. и 1924. године.
Види још
Референце
- ^ Helmreich, Paul C. (1974). From Paris to Sèvres: The Partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919–1920. Columbus, Ohio: Ohio State University Press. стр. 320. ISBN 9780814201701. OCLC 694027.
- ^ „The Treaty of Sèvres, 1920”. Harold B. Library, Brigham Young University.
- ^ http://treaties.fco.gov.uk/docs/pdf/1920/TS0011.pdf
- ^ http://www2.mfa.gr/NR/rdonlyres/3E053BC1-EB11-404A-BA3E-A4B861C647EC/0/1923_lausanne_treaty.doc
- ^ http://www.nzhistory.net.nz/media/photo/ottoman-signatories-treaty-sevres
- ^ The Times (London), 27. Idem., Jan. 30, 1928, Editorial.
- ^ Isaiah Friedman: British Miscalculations: The Rise of Muslim Nationalism, 1918–1925, Transaction Publishers, 2012, ISBN 1412847494, page 217.
- ^ Michael Mandelbaum: The Fate of Nations: The Search for National Security in the Nineteenth and Twentieth Centuries, Cambridge University Press, 1988, ISBN 9780521357906, page 61 (footnote 55).
Literatura
- Fromkin, David (1989). A Peace to End All Peace: Creating the Modern Middle East, 1914-1922. New York: H. Holt. ISBN 0-8050-0857-8.
