Закочно зрачење — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Закочно зрачење''' је [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] настало убрзавањем (успоравањем) наелектрисане честице скренуте са првобитне путање под утицајем друге наелетрисане честице. Првобитно се радило о скретању [[електрон]]а, под утицајем наелетрисања [[атомско језгро|атомског језгра]]. Спектар закочног зрачења је континуалан. |
'''Закочно зрачење''' је [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] настало убрзавањем (успоравањем) наелектрисане честице скренуте са првобитне путање под утицајем друге наелетрисане честице. Првобитно се радило о скретању [[електрон]]а, под утицајем наелетрисања [[атомско језгро|атомског језгра]]. Спектар закочног зрачења је континуалан. |
||
Закочно зрачење је први открио [[Никола Тесла]] у серији експеримената са високофреквентним гасним пражњењем које је изводио између 1888. и 1897. године. Међутим, то је прошло незапажено па је [[Вилхелм Конрад Рендген|Рендген]] 1895. године независно дошао до истог открића; пошто није знао о каквим зрацима је реч дао им је име -{x}--зраци. За то откриће Рендген је добио [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] 1901. године. |
Закочно зрачење је први открио [[Никола Тесла]] у серији експеримената са високофреквентним гасним пражњењем које је изводио између 1888. и 1897. године.{{чињеница|date=5. 2016.}} Међутим, то је прошло незапажено па је [[Вилхелм Конрад Рендген|Рендген]] 1895. године независно дошао до истог открића; пошто није знао о каквим зрацима је реч дао им је име -{x}--зраци. За то откриће Рендген је добио [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] 1901. године. |
||
Закочно зрачење може да се сматра и слободно-слободним зрачењем, што указује да је наелетрисана честица, извор зрачења, слободна пре и после емисије. Отуда континуални карактер спектра закочног зрачења.<ref>С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004., стр. 259.</ref> |
Закочно зрачење може да се сматра и слободно-слободним зрачењем, што указује да је наелетрисана честица, извор зрачења, слободна пре и после емисије. Отуда континуални карактер спектра закочног зрачења.<ref>С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004., стр. 259.</ref> |
Верзија на датум 30. мај 2016. у 11:31
Закочно зрачење је електромагнетно зрачење настало убрзавањем (успоравањем) наелектрисане честице скренуте са првобитне путање под утицајем друге наелетрисане честице. Првобитно се радило о скретању електрона, под утицајем наелетрисања атомског језгра. Спектар закочног зрачења је континуалан.
Закочно зрачење је први открио Никола Тесла у серији експеримената са високофреквентним гасним пражњењем које је изводио између 1888. и 1897. године.[тражи се извор] Међутим, то је прошло незапажено па је Рендген 1895. године независно дошао до истог открића; пошто није знао о каквим зрацима је реч дао им је име x-зраци. За то откриће Рендген је добио Нобелову награду за физику 1901. године.
Закочно зрачење може да се сматра и слободно-слободним зрачењем, што указује да је наелетрисана честица, извор зрачења, слободна пре и после емисије. Отуда континуални карактер спектра закочног зрачења.[1]
Стриктно говорећи, под закочним зрачењем требало би да се подразумева свако зрачење настало убрзавањем наелетрисаних честица што би укључивало и синхротронско зрачење (у којем наелетрисана честица скреће у магнетском пољу); међутим, термин закочно зрачење најчешће се користи у ужем смислу и односи се на зрачење настало кочењем електрона у кондензованој материји.
Спољашње
Унутрашње
Секундарно зрачење
Случај када је убрзање паралелно брзини
- ,
- ,
Референце: [2]
Из плазме
- Zeff = Σ (Z²nZ) / ne
PBr = (1.69×10-32 W cm-3) (ne/cm-3)2 (Te/eV)1/2 Zeff = (5.34×10-37 W m-3) (ne/m-3)2 (Te/keV)1/2 Zeff
Te/mec2.[1]