Манастир Ходош — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: Спољне везе -> Спољашње везе; козметичке измене |
||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
== Положај == |
== Положај == |
||
Манастир Ходош се налази на 15 км југозападно од [[Арад]]а, покрај места [[Фелнак]]. Манастир је близу реке [[Мориш (река)|Мориш]] (историјско [[Поморишје]]). |
Манастир Ходош се налази на 15 км југозападно од [[Арад]]а, покрај места [[Фелнак]]. Манастир је близу реке [[Мориш (река)|Мориш]] (историјско [[Поморишје]]). |
||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
Прем [[Румунија|румунским]] изворима манастир Ходош је основан још [[1177]]. године<ref>[http://ziarullumina.ro/reportaj/bogatia-duhovniceasca-si-culturala-de-la-hodos-bodrog Bogăţia duhovnicească şi culturală de la Hodoş-Bodrog | Ziarul Lumina<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Међутим, постојани подаци говоре да су данашњи [[манастир]] основала у [[15. век]]у стара [[Племство|племенита]] [[Срби|српска]] породица [[Јакшићи]] (као оближњи [[Манастир Бездин]], који и данас припада [[Српска православна црква|СПЦ]]). |
Прем [[Румунија|румунским]] изворима манастир Ходош је основан још [[1177]]. године<ref>[http://ziarullumina.ro/reportaj/bogatia-duhovniceasca-si-culturala-de-la-hodos-bodrog Bogăţia duhovnicească şi culturală de la Hodoş-Bodrog | Ziarul Lumina<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Међутим, постојани подаци говоре да су данашњи [[манастир]] основала у [[15. век]]у стара [[Племство|племенита]] [[Срби|српска]] породица [[Јакшићи]] (као оближњи [[Манастир Бездин]], који и данас припада [[Српска православна црква|СПЦ]]). |
||
Манастир је вековима био средиште српске културе и вере у [[Поморишје|Поморишју]]. Чак се претпоставља да су [[Епархија липовска|српске владике липовске]] током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а овде столовале уместо оближњег града [[Липова|Липове]]<ref>[http://banateka.blogspot.com/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html Banateka : Pravoslavna crkva u Zrenjaninu tokom turske vladavine (1551-1716)<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Међутим, издвајањем [[Румуни|Румуна]] из [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] [[1864]]. манастир је припао њима. Ово је данас означено као велики немар тадашњих црквених кругова Карловачке патријаршије<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm [svetosavlje]<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. |
Манастир је вековима био средиште српске културе и вере у [[Поморишје|Поморишју]]. Чак се претпоставља да су [[Епархија липовска|српске владике липовске]] током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а овде столовале уместо оближњег града [[Липова|Липове]]<ref>[http://banateka.blogspot.com/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html Banateka : Pravoslavna crkva u Zrenjaninu tokom turske vladavine (1551-1716)<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Међутим, издвајањем [[Румуни|Румуна]] из [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] [[1864]]. манастир је припао њима. Ово је данас означено као велики немар тадашњих црквених кругова Карловачке патријаршије<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm [svetosavlje]<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== |
== Спољашње везе == |
||
* [http://manastireabodrog.ro/ Званична страница Манастира Ходош] |
* [http://manastireabodrog.ro/ Званична страница Манастира Ходош] |
||
Верзија на датум 1. јун 2016. у 21:05
Шаблон:Манастир инфо Манастир Ходош (рум. Mănăstirea Hodoș-Bodrog) је манастир Румунске православне цркве у Поморишју, у округу Арадском. Некада је манастир био српски, као задужбина племенитих Јакшића. Манастир је посвећен Великој Госпојини (Успењу Пресвете Богородице).
Положај
Манастир Ходош се налази на 15 км југозападно од Арада, покрај места Фелнак. Манастир је близу реке Мориш (историјско Поморишје).
Историјат
Прем румунским изворима манастир Ходош је основан још 1177. године[1]. Међутим, постојани подаци говоре да су данашњи манастир основала у 15. веку стара племенита српска породица Јакшићи (као оближњи Манастир Бездин, који и данас припада СПЦ).
Манастир је вековима био средиште српске културе и вере у Поморишју. Чак се претпоставља да су српске владике липовске током 16. и 17. века овде столовале уместо оближњег града Липове[2]. Међутим, издвајањем Румуна из Карловачке патријаршије 1864. манастир је припао њима. Ово је данас означено као велики немар тадашњих црквених кругова Карловачке патријаршије[3].
Током времена комунизма манастир Ходош је тешко страдао. Данас је он обновљен и мушки је.