Гномон — разлика између измена
Поправљене везе: меридијан (вишезначна одредница) → Меридијан (географија) |
м Разне исправке |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
* Милутин Тадић |
* Милутин Тадић. ''Сунчани часовници'', Завод за ученике и наставна средства, 2002, Београд. {{page|year=|id=ISBN 86-17-10069-9|pages=}} |
||
* Midhat J. Gazalé |
* Midhat J. Gazalé. ''Gnomons, from Pharaohs to Fractals'', Princeton University Press, Princeton. {{page|year=1999|id=ISBN 0-691-00514-1|pages=}} |
||
* Albert E. Waugh |
* Albert E. Waugh. ''Sundials: Their Theory and Construction'', Dover Publications, Inc. {{page|year=1973|id=ISBN 0-486-22947-5|pages=}}. |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 2. јун 2016. у 00:09
Гномон је део сунчаног сата који баца сенку. Гномон је старогрчка реч која значи „показивач“ или „онај који разликује." На северној хемисфери, врх показивача сенке је нормално оријентисан према северу и паралелен је с осом ротације Земље. То значи да је нагнут према хоризонту под углом који је једнак географској ширини где се сат налази. На неким сунчаним сатовима гномон је вертикалан. Овакав гномон се обично користио у ранијим временим за посматрање географске ширине сунца, нарочито на меридијану. „Писаљка“ је део гномона који баца сенку. Сенка се помера како се сунце помера. На пример: горња западна страна гномона може бити писаљка ујутру а горња источна страна поподне.
Вештина израде гномона сунчаног сата се понекад назива гномоника.
У геометрији, гномон је равна фигура која се добија када се уклони паралелограм из угла већег паралелограма. Ово се посебно односи на питагорејски гномон: основну јединицу од које се може направити већи број модела, њиховим додавањем да би се добиле веће фигуре.
Гномична пројекција је пројекција сфере у којој центар посматрања није и центар сфере.
Референце
- Милутин Тадић. Сунчани часовници, Завод за ученике и наставна средства, 2002, Београд. ISBN 86-17-10069-9.
- Midhat J. Gazalé. Gnomons, from Pharaohs to Fractals, Princeton University Press, Princeton. 1999. ISBN 0-691-00514-1.
- Albert E. Waugh. Sundials: Their Theory and Construction, Dover Publications, Inc. 1973. ISBN 0-486-22947-5..