Ебу Бекр — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Владар |
{{Владар |
||
| име = |
| име = Ебу Бекр |
||
| слика = |
| слика = |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
||
}} |
}} |
||
''' |
'''Ебу Бекр''' (око [[573]]-[[23. август]] [[634]]) је био први [[калиф|халиф]], [[Мухамед]]ов таст и један од Мухамедових пратилаца. [[Сунизам|Сунити]] га сматрају законитим халифом и првим од [[праведни халифи|четири праведна халифа]]. [[Шиизам|Шиити]] верују да је он прекршио директне Мухамедове заповести и да је организовао државни удар. Научници га сврставају у првога муслиманскога халифа. Његова ћерка [[Ајша]] се удала за Мухамеда. |
||
Ред 30: | Ред 30: | ||
Рођен је у [[Мека|Меки]]. Био је трговац и био је цењен као судија и тумач снова. Био је добро упознат са традицијама Меке, тако да се за њега није очекивало да међу првима прихвати нову религију ислам. |
Рођен је у [[Мека|Меки]]. Био је трговац и био је цењен као судија и тумач снова. Био је добро упознат са традицијама Меке, тако да се за њега није очекивало да међу првима прихвати нову религију ислам. |
||
== 610—632. == |
== 610—632. == |
||
Муслимански учењаци се слажу да је Кадиџа била прва жена која је прихватила ислам. [[Алија|Алија ибн Абу Талиб]] је био први мушки преобрађеник, а |
Муслимански учењаци се слажу да је Кадиџа била прва жена која је прихватила ислам. [[Алија|Алија ибн Абу Талиб]] је био први мушки преобрађеник, а Ебу Бекр први одрасли мушки преобраћеник или трећа особа, која је прихватила ислам. |
||
Суделовао је у биткама које је водио Мухамед. Биле су то битка код Бадра [[624]], битка код Ухуда [[625]]. и битка код Хунајна 630. За време Мухамедове последње болести [[632]]. |
Суделовао је у биткама које је водио Мухамед. Биле су то битка код Бадра [[624]], битка код Ухуда [[625]]. и битка код Хунајна 630. За време Мухамедове последње болести [[632]]. Ебу Бекр је предводио молитву. |
||
== 632—634. == |
== 632—634. == |
||
После [[Мухамед]]ове смрти [[8. јун]]а [[632]], |
После [[Мухамед]]ове смрти [[8. јун]]а [[632]], Ебу Бекр је проглашен новим вођом тј. [[калиф|халифом]]. Оно што се десило на састанку на коме је проглашен за вођу је предмет спорова. То је извор прве шизме између сунита и шиита. Шиити верују да је Мухамед одредио [[Алија|Алију]] (Али ибн Аби Талиб). |
||
== 632—633. Рида ратови == |
== 632—633. Рида ратови == |
||
Невоље су започеле након доласка на власт |
Невоље су започеле након доласка на власт Ебу Бекра. Јединство и стабилност нове државе су били озбиљно угрожени. Различита арапска племена у Хеџазу и Нејду су се побунила против халифа. Неки су само одбили да плаћају порез (зекат). Други су се вратили на стару религију и ислам прогласили идолопоклонством. Племена су тврдила да су се они поклонили Мухамеду и да са Мухамедовом смрћу престаје њихова приврженост. |
||
Ебу Бекр је инсистирао да се они нису поклонили само муслиманском вођи, него и целој муслиманској заједници. Ебу Бекр је прогласио рат неверницима, који су се вратили на стара веровања. То је био почетак [[Рида ратови|Рида ратова]] (значило је рат са отпадницима од вере). Најжешћи сукоб је био са ал Ханефијем који је тврдио да је он пророк и Мухамедов наследник. Муслимански генерал [[Халид ибн Ел Велид]] је победио ел Ханефија у бици код Акрабе. |
|||
Након покоравања отпадника и смиривања унутрашње побуне, Абу Бакр је своје генерале усмерио против [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. Калид ибн Валид је освојио Ирак у једном походу, а успешну експедицију су извели и у Сирији. |
Након покоравања отпадника и смиривања унутрашње побуне, Абу Бакр је своје генерале усмерио против [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. Калид ибн Валид је освојио Ирак у једном походу, а успешну експедицију су извели и у Сирији. |
||
Поједине приче кажу да је |
Поједине приче кажу да је Ебу Бекр био кључан за очување [[Куран]]а у писаном облику. Након победе код Акрабе над ал Ханефијем [[Омер|Омер ибн ел Катаб]] (каснији [[омер|халиф Омер]]) је уочио да су погинули многи муслимани који су Куран научили напамет са усана пророка Мухамеда. Ебу Бекр је замолио [[Омер]]а да надгледа сакупљање стихова Курана. Други историчари тврде да је [[Осман ибн Афан]] најзаслужнији за сакупљање и очување Курана. [[Шиизам|Шиити]] одбијају идеју да је Ебу Бекр заслужан за очување Курана. |
||
== Смрт (634) == |
== Смрт (634) == |
||
Ебу Бекр је умро [[634]]. у Медини. Кратко пред смрт ургирао је муслиманској заједници да прихвате [[Омер|Омера ибн ел Катаба]] као његовога наследника. То је учињено без икаквог инцидента. Шиити верују да је вођство требало припасти [[Алија|Алији]] без икаквога саветовања. Ебу Бекр је у почетку служио проповеди без плаћања, наговорили су га да прима новац, а он је опоруком сав наовац вратио у благајну. Ебу Бекр је покопан у џамији у [[Медина|Медини]], где и данас лежи крај Мухамеда и [[Омер]]а. |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 3. јун 2016. у 00:01
Ебу Бекр | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум смрти | -23. август 634. |
Ебу Бекр (око 573-23. август 634) је био први халиф, Мухамедов таст и један од Мухамедових пратилаца. Сунити га сматрају законитим халифом и првим од четири праведна халифа. Шиити верују да је он прекршио директне Мухамедове заповести и да је организовао државни удар. Научници га сврставају у првога муслиманскога халифа. Његова ћерка Ајша се удала за Мухамеда.
573—610.
Рођен је у Меки. Био је трговац и био је цењен као судија и тумач снова. Био је добро упознат са традицијама Меке, тако да се за њега није очекивало да међу првима прихвати нову религију ислам.
610—632.
Муслимански учењаци се слажу да је Кадиџа била прва жена која је прихватила ислам. Алија ибн Абу Талиб је био први мушки преобрађеник, а Ебу Бекр први одрасли мушки преобраћеник или трећа особа, која је прихватила ислам.
Суделовао је у биткама које је водио Мухамед. Биле су то битка код Бадра 624, битка код Ухуда 625. и битка код Хунајна 630. За време Мухамедове последње болести 632. Ебу Бекр је предводио молитву.
632—634.
После Мухамедове смрти 8. јуна 632, Ебу Бекр је проглашен новим вођом тј. халифом. Оно што се десило на састанку на коме је проглашен за вођу је предмет спорова. То је извор прве шизме између сунита и шиита. Шиити верују да је Мухамед одредио Алију (Али ибн Аби Талиб).
632—633. Рида ратови
Невоље су започеле након доласка на власт Ебу Бекра. Јединство и стабилност нове државе су били озбиљно угрожени. Различита арапска племена у Хеџазу и Нејду су се побунила против халифа. Неки су само одбили да плаћају порез (зекат). Други су се вратили на стару религију и ислам прогласили идолопоклонством. Племена су тврдила да су се они поклонили Мухамеду и да са Мухамедовом смрћу престаје њихова приврженост.
Ебу Бекр је инсистирао да се они нису поклонили само муслиманском вођи, него и целој муслиманској заједници. Ебу Бекр је прогласио рат неверницима, који су се вратили на стара веровања. То је био почетак Рида ратова (значило је рат са отпадницима од вере). Најжешћи сукоб је био са ал Ханефијем који је тврдио да је он пророк и Мухамедов наследник. Муслимански генерал Халид ибн Ел Велид је победио ел Ханефија у бици код Акрабе.
Након покоравања отпадника и смиривања унутрашње побуне, Абу Бакр је своје генерале усмерио против Византије и Сасанидског царства. Калид ибн Валид је освојио Ирак у једном походу, а успешну експедицију су извели и у Сирији.
Поједине приче кажу да је Ебу Бекр био кључан за очување Курана у писаном облику. Након победе код Акрабе над ал Ханефијем Омер ибн ел Катаб (каснији халиф Омер) је уочио да су погинули многи муслимани који су Куран научили напамет са усана пророка Мухамеда. Ебу Бекр је замолио Омера да надгледа сакупљање стихова Курана. Други историчари тврде да је Осман ибн Афан најзаслужнији за сакупљање и очување Курана. Шиити одбијају идеју да је Ебу Бекр заслужан за очување Курана.
Смрт (634)
Ебу Бекр је умро 634. у Медини. Кратко пред смрт ургирао је муслиманској заједници да прихвате Омера ибн ел Катаба као његовога наследника. То је учињено без икаквог инцидента. Шиити верују да је вођство требало припасти Алији без икаквога саветовања. Ебу Бекр је у почетку служио проповеди без плаћања, наговорили су га да прима новац, а он је опоруком сав наовац вратио у благајну. Ебу Бекр је покопан у џамији у Медини, где и данас лежи крај Мухамеда и Омера.
Спољашње везе
Сунитски извори:
- Detailed Life of Abu Bakr as-Siddiq
- Abu Bakr's life
- Naqshbandi-Haqqani Sufi Order biography of Abu Bakr as-Siddiq
- Greatness of Abu Bakr Urdu Audio
- Virtues of Abu Bakr Urdu Audio
- Abu Bakr appearing in Narrations/Hadith recorded by Imam Bukhari - www.SearchTruth.com
Немуслимански извори:
Некласификовани извори:
- Abu Bakr
- Abu Bakr from Islamonline
- Sirah of Abu Bakr (Radia'Allahuanhu) Part 1 by Shaykh Sayyed Muhammad bin Yahya Al-Husayni Al-Ninowy.