Картографска пројекција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м дораде
Ред 36: Ред 36:
** [[Гаус-Кригерова пројекција]]
** [[Гаус-Кригерова пројекција]]


== Датум и пројекција на подручју Србије ==
== Датум и пројекција у Србији ==
Свака географска карта је за сваки део планете специфично географски оријентисана, да би била прецизна за навигацију. Неопходно је да географски параметри буду прецизирани за сваки поједини регион, како би се за сваку тачку на карти могла одредити тачна географска координата. То се изводи одабиром најпогодније стандардизоване пројекције.
Свака географска карта је за сваки део планете специфично географски оријентисана, да би била прецизна за навигацију. Неопходно је да географски параметри буду прецизирани за сваки поједини регион, како би се за сваку тачку на карти могла одредити тачна географска координата. То се изводи одабиром најпогодније стандардизоване пројекције.



Верзија на датум 13. јун 2016. у 17:59

Картографска пројекција је математички начин приказивања Земљине површине, тј. њеног елипсоида на раван. Пренос се врши на основу зависности између координатних тачака на обема површинама – у виду пројекције. Будући да је Земљину површину немогуће пренети на равну површину без одређених раскидања, набирања и неправилности, неизбежне су одређене деформације геометријских својстава фигуре на раван.

Елипсоид и геоид

То што Земља није савршена лопта већ је спљоштена у елипсоид много компликује прављење пројекција. Детаљи рељефа (неравнине које чине планине и океани) додатно искривљују површину планете и још више отежавају верно преношење простора на равну површину карте.

Први картографи нису много знали о стварном облику Земље па су карте цртали произвољно, ослањајући се на добро познате оријентационе тачке. Међутим, развојем картографије добио се све прецизнији математички опис облика Земље. Испоставило се да елипсоид није погодан за картографски опис земљине површине, јер елипсоиди, ма колико тачни били, одступају од стварног облика Земље. Стварни облик Земље је назван геоид. Површина геоида није правилна, већ прати гравитационе силе. Мерењима гравитационог поља путем сателита установљен стварни геоид планете.

Географски координатни систем и датум

У практичној картографији се и даље користе елипсоиди. Међутим, свака карта поред елипсоида који дефинише облик Земље, мора имати и дефинисан координатни систем, који зовемо геодезијски или картографски датум.[1]

Подела пројекција

Бонова пројекција
Меркаторова пројекција

Картографске пројекције могу се поделити на неколико начина:

Датум и пројекција у Србији

Свака географска карта је за сваки део планете специфично географски оријентисана, да би била прецизна за навигацију. Неопходно је да географски параметри буду прецизирани за сваки поједини регион, како би се за сваку тачку на карти могла одредити тачна географска координата. То се изводи одабиром најпогодније стандардизоване пројекције.

За подручје Србије и у земљама у окружењу (као и на топографским картама бивше Југославије) у употреби је Гаус-Кригерова (енгл. Transverse Mercator) пројекција, у Херманскогел датуму који користи елипсоид Бесел 1841. На картама у овој пројекцији основне кординате су изражене у метрима што је практично за пренос на ГПС уређај или на друге карте.[2]

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Љешевић, М, Живковић, Д. (2001): Картографија, Magic Map, Смедеревска Паланка

Извори