IA-32 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 15. јун 2016. у 16:41

IA-32 (скраћено од "Интел Архитектура, 32-bit", такође познато и као i386^[1]^[2] метонимијом)^[3] је 32-bit верзија x86 архитектуре инструкцијског сета (ISA), која је први пут имплементирана 1985. године у Intel 80386 микропроцесорима. IA-32 је прва инкарнација x86 која подржава 32-bit рачунање,^[4] што је резултирало тиме да се "IA-32" појам може користити као метонимија за све x86 верзије које подржавају 32-bit рачунање.^[5]^[6]

IA-32 инструкцијски сет је уведен у Intel 80386 микропроцесоре 1985. године и до 2015. године је и даље подржаван од стране савремених PC микропроцесора. Иако је инструкцијски сет остао нетакнут, наредне генерације микропроцесора које га користе су постале много брже. У разним директивама програмских језика, IA-32 се и даље назива "i386" архитектура.

Интел је изумитељ и највећи добављач IA-32 процесора, а други по величини добављач је AMD. На неко време VIA, Трансмета и неки други произвођачи су такође правили IA-32 процесоре, али од 2000. године сви произвођачи су прешли на 64-bit варијанту x86, x86-64.

Карактеристике архитекруре

Дефинишуће карактеристике IA-32 су доступност 32-bit процесорских регистара за општу употребу (нпр. EAX и EBX), 32-bit integer аритметичке и логичке операције, 32-bit offset-ови у сегменту за време заштитног мода, и превођење сегментираних адреса у 32-bit линеарну адресу. Дизајнери су такође направили и још нека друга побољшања. Неке од важнијих промена су описане у тексту испод.

32-bit integer способност: Сви регистри опште употребе (GPRs) су проширени са 16 бита на 32 бита, и све аритметичке и логичке операције, операције меморије ка регистру и регистра ка меморији итд, могу да раде директно на 32-bit integer-има. Операције Push и pop на стеку раде у 4-byte корацима, а несегментирани показивачи су широки 4 byte.
Више општих модова адресирања: Било који GPR може да се користи као основни регистар и било који GPR, осим ESP-а, може да се користи као индексни регистар у меморијској референци. Вредност индексног регистра се може помножити са 1, 2, 4, или 8 пре него што се дода на вредност основног регистра и на премештање.
Додатни сегментни регистри: Додата су још два сегментна регистра, FS и GS.
Већи простор виртуелне адресе: IA-32 архитектура дефинише 48-bit формат сегментиране адресе са 16-bit сегментним бројем и 32-bit offset-ом унутар сегмента. Сегментиране адресе су мапиране на 32-bit линеарну адресу.
Paging на захтев: 32-bit линеарне адресе су виртуелне адресе, а не физичке адресе. Оне се преводе у физичке адресе преко page табеле. У 80386, 80486 и оригиналним Pentium процесорима, физичка адреса је била 32 бита. У Pentium Pro и каснијим процесорима, Екстензија физичке адресе је дозвољавала 36-bit физичку адресу иако је линеарна адреса и даље била 32 бита.

Модови оперисања

Мод оперисања	Неопходан оперативни систем	Врста кода која се користи	Уобичајена величина адресе	Уобичајена величина операнда	Типична ширина регистра
Заштитни мод	32-bit оперативни систем или boot учитавач	32-bit код са заштитним модом	32 bits	32 bits	32 bits
Заштитни мод	16-bit оперативни систем са заштитним модом или boot учитавач, или 32-bit boot учитавач	16-bit код са заштитним модом	16 bits	16 bits	16 или 32 bits
Виртуелни 8086 мод	16- или 32-bit оперативни систем са заштитним модом	16-bit код са стварним модом	16 bits	16 bits	16 или 32 bits
Стварни мод	16-bit оперативни систем са стварним модом или boot учитавач, или 32-bit boot учитавач	16-bit код са стварним модом	16 bits	16 bits	16 или 32 bits

Види још

IA-64
Листа ранијих произвођача IA-32 компатибилних процесора

Референце

^ "DITTO". Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Ditto” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ "Additional Predefined Macros". intel.com. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Intelli” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ Kemp, Steve. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Adm” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ „Intel 64 and IA-32 Architectures Software Developer's Manual”. Intel Corporation. септембар 2014. стр. 31. „The Intel386 processor was the first 32-bit processor in the IA-32 architecture family. It introduced 32-bit registers for use both to hold operands and for addressing.”
^ Green, Ronald W. (5 May 2009). Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Generally so” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ "Supported Hardware". Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Generally So - Ubuntu” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[Ditto-1] "DITTO". Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Ditto” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[Intelli-2] "Additional Predefined Macros". intel.com. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Intelli” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[Adm-3] Kemp, Steve. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Adm” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[4] „Intel 64 and IA-32 Architectures Software Developer's Manual”. Intel Corporation. септембар 2014. стр. 31. „The Intel386 processor was the first 32-bit processor in the IA-32 architecture family. It introduced 32-bit registers for use both to hold operands and for addressing.”

[Generally_so-5] Green, Ronald W. (5 May 2009). Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Generally so” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[Generally_So_-_Ubuntu-6] "Supported Hardware". Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Generally So - Ubuntu” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 60: / Ред 60: @@
 |}
-== Видети такође ==
+== Види још ==
 * [[:en:IA-64|IA-64]]
 * Листа ранијих произвођача IA-32 компатибилних процесора