Руди Чајавец — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 51: | Ред 51: | ||
[[Категорија:Југословенски пилоти у Другом светском рату]] |
[[Категорија:Југословенски пилоти у Другом светском рату]] |
||
[[Категорија:Ратно ваздухопловство НОВЈ]] |
[[Категорија:Ратно ваздухопловство НОВЈ]] |
||
[[Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини]] |
Верзија на датум 20. јун 2016. у 00:48
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
руди чајавец | |
---|---|
Датотека:Руди Чајавец.jpg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. април 1911. |
Место рођења | Згошће, код Високог, Аустроугарска |
Датум смрти | 4. јул 1942.31 год.) ( |
Место смрти | Кадињани, код Лакташа, НД Хрватска |
Професија | пилот |
Деловање | |
Члан КПЈ од | пре рата |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Рудолф Руди Чајавец (Згошће, код Високог, 1. април 1911 — Кадињани, код Лакташа, 4. јул 1942), партизански пилот, уз Фрању Клуза један од пионира ваздухопловства НОВЈ и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 1. априла 1911. године у селу Згошћу, код Високог. Још као гимназијалац припадао је револуционарној омладини; због сукоба са школским властима, морао је мењати места школовања. Као студент Правног факултета у Београду наставио је сарадњу са студентским покретом; активно је учествовао у студентским демонстрацијама, после којих је био хапшен и мучен у затвору "Главњача".
После петомајских избора 1935. године на којима је гласао против Богољуба Јевтића, премештен је из Београда, где је радио у Министарству пољопривреде. Године 1936. завршио је школу резервних официра-пилота у Новом Саду. Две године пред рат одлази у Француску, у намери да докторира правне науке на Сорбони.
Окупација га је затекла у Загребу, одакле одлази у Бању Луку; постављен је за директора Уреда за колонизацију. Овај положај омогућио му је да, у сарадњи с групом службеника у Уреду и под руководством партијске организације Бање Луке, успостави канал за достављање материјала и обавештења на ослобођену територију. Пошто је, као резервни официр-пилот, повремено летео у јединици Ваздухопловства НДХ, која се стационирала на аеродрому Залужани, успоставио је везу с Фрањом Клузом и авио-механичаром Милованом Јазбецом, који су, такође, у оквиру заједничког плана градског комитета и Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине, припремали прелетање на ослобођену територију.
Руди Чајавец и Јазбец прелетели су на слетилиште Урије код Приједора 23. маја 1942. године, авионом "Бреге-19", непосредно после пилота Фрање Клуза. То је био почетак стварања партизанске авијације.
Све до почетка јуна 1942. године, док су на Уријама вршене интензивне припреме за рад партизанских авиона, Чајавец је учествовао на народним зборовима, ширећи братство хрватског и српског народа. Учествовао је у састављању летка намењеног домобранској војсци, који су потписали партизански ваздухопловци. Први и једини ратни лет Чајавец и Јазбец извршили су 4. јула 1942. године. Они су над Бањом Луком бацали летке, а затим су бомбама напали аеродром Залужани. После успешно извршеног задатка, у последњем налету над аеродромом Чајавец је рањен у колено, па је био приморан да полети ка ослобођеној територији. Морао је, међутим, да принудно слети код села Кадињана, где су га опколили четници; после краће борбе, Чајавец је извршио самоубиство, да га не би живог заробили.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.
Фабрика сигналних уређаја "Чајавец" у Бањалуци, носи његово име.
Литература
- Љубо Михић, Козара. „Дневник“, Нови Сад 1987. година.
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.