Јара Рибникар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. јул 2016. у 02:19

Шаблон:Херој Ж Јара Рибникар рођена Хајек (češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek, 1912 — 2007) је била књижевница, преводилац и учесница Народноослободилачке борбе.

Биографија

Рођена је 23. августа 1912. године у месту Храдец Кралове, у Чешкој (Бохемији) (тада у тадашњој Аустро-угарској, данас у Чешкој Републици).

Била је ћерка Емила Хајека, директора Музичке школе Станковић^[1] и друга супруга Владислава Рибникара, директора "Политике". Радничком покрету је приступа 1939. године.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године. Маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.^[2] Током рата је водила југословенски Црвени крст ^[3] и била је у Титовом штабу^[4]^[5]. Била је комуниста и левичар све до своје смрти, а 90-тих је била чланица политичке странке ЈУЛ.

Била је председник Удружења књижевника Србије и посланик Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Била је један од оснивача и први председник Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловалу у Београду 1991. године^[1]. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.

Преминула је 30. априла 2007. године у болници „Др Драгиша Мишовић“.^[2] Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.

Носилац је Партизанске споменице 1941.^[2] и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.^[6]

Дела

Написала је неколико романа, више књига мемоарске прозе и збирки приповедака и песама:

Иду дани, ноћи, дани (песме), 1952 (под псеудонимом Душанка Радак)
Деветог дана (приповетке), 1953
Недовршен круг (роман), 1954
Зашто вам је унакажено лице )роман), 1956
Ларго (приповетке), 1957
Бакаруша (роман), 1961
Победа и пораз (роман), 1963
Ти (роман), 1963
Ја, ти, ми (3 романа), 1967
Јан Непомуцки (роман), 1969
Међу нама (приповетке), 1973
Привиђења (роман), 1976
Кратко београдско пролеће (роман), 1977
Живот и прича {I} и {II} (мемоарска проза), 1979
Изабрана дела (4 књиге: Јан Непомуцки; Ја, ти, она; Живот и прича {I} и {II}; Живот и прича {III}), 1986
Живот и прича {IV} (мемоарска проза), 1988
Дете из Храдеца (мемоарска проза), 1990
Живот и прича {V} (мемоарска проза), 1995
Породичне приче (роман), 1995
Женске љубљвне приче, 1997
Роман о Т. М. (роман), 1998
Скретница (роман), 2001

Преводи

Сол Белоу: Хендерсон, краљ кише (роман), 1962
Савремена чехословачка поезија, избор (заједно са Десанком Максимовић), 1962
Сол Белоу: Не пропусти дом (роман), 1990
Витјеслав Незвал: Равнодушни посматрач (приповетке), 1963
Рихард Вајнер: Равнодушни посматрач (приповетке), 1974
Вилем Завада: Трава на рушевинама (избор песама), 1977
Јарослав Сајферт: Изабране песме (заједно са Иваном В. Лалићем), 1984

Извори

^ ^а ^б Вук Петровић, „О Чесима и њиховим потомцима у Србији јужно од Саве и Дунава“, Beograd, Чешка беседа Београд, 2015
^ ^а ^б ^в Блиц: Преминула Јара Рибникар, Приступљено 4. 5. 2013.
^ CS:Emil Hájek
^ Všechna ti čest, člověče
^ Dienstbier, J.: Od snění k realitě, s. 210
^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“

Спољашње везе

[Cesi_u_Srbiji-1] а ^б Вук Петровић, „О Чесима и њиховим потомцима у Србији јужно од Саве и Дунава“, Beograd, Чешка беседа Београд, 2015

[блиц-2] а ^б ^в Блиц: Преминула Јара Рибникар, Приступљено 4. 5. 2013.

[3] CS:Emil Hájek

[4] Všechna ti čest, člověče

[rfr1-5] Dienstbier, J.: Od snění k realitě, s. 210

[ko-6] Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 Била је председник [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]] и посланик Већа народа [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. Била је један од оснивача и први председник Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловалу у [[Београд]]у [[1991]]. године<ref name="Cesi u Srbiji"></ref>. Добитница је [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулске награде]], [[Награда Иван Горан Ковачић|Награде Иван Горан Ковачић]], награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.
-Умрла [[30. април]]а [[2007]]. године у [[Београд]]у у болници „[[Драгиша Мишовић|Др Драгиша Мишовић]]“.<ref name="блиц" /> Њен син је [[Дарко В. Рибникар|Дарко Рибникар]]. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова [[Јиржи Динстбир]].
+Преминула је [[30. април]]а [[2007]]. године у болници „[[Драгиша Мишовић|Др Драгиша Мишовић]]“.<ref name="блиц" /> Њен син је [[Дарко В. Рибникар|Дарко Рибникар]]. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова [[Јиржи Динстбир]].
 Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]]<ref name="блиц" /> и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су - [[Орден Републике|Орден Републике са златним венцем]], [[Орден братства и јединства]] и [[Орден за храброст]].<ref name="ko">Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“</ref>