Никола Хећимовић — разлика између измена

никола хећимовић
никола хећимовић
Лични подаци
Датум рођења	26. новембар 1900.
Место рођења	Загреб, Аустроугарска
Датум смрти	25. април 1929. (28 год.)
Место смрти	Свети Дух, код Селнице об Драви; Југословенско-аустријска граница, ; Краљевина Југославија
Професија	приватни намештеник

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 9. јул 2016. у 09:00

Никола Хећимовић (Загреб, 26. новембар 1900 — Свети Дух, код Селнице об Драви
Југословенско-аустријска граница, 25. април 1929), приватни намештеник, револуционар и секретар Црвене помоћи.

Биографија

Рођен је 26. новембра 1900. године у Загребу. Трговачку академију завршио је 1919. гоидне у Загребу. Те је године покренуо комунистички лист „Искру“ и био један од оснивача Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), омладинске организације Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од јесени 1920. студирао је у Прагу, а крајем 1921. године се вратио у Загреб и постао члан Централног одбора Међународне радничке помоћи (после Међународне Црвене помоћи), која је прикупљала помоћ за гладне у Русији.

Године 1928. изабран је за секретара „Црвене помоћи“, организације која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама „белог терора“ и њиховим породицама. Своју активност наставио је и после завођења „шестојануарске диктатуре“ краља Александра Карађорђевића 1929. године, због чега је био ухапшен 20. априла, заједно са Ђуром Ђаковићем, организационим секретаром ЦК КПЈ.

После четири дана мучења, загребачка полиција је, под изговором, извиђања на југословенско-аустријској граници и утврђивања канала којим су комунисти илегално прелазили у Аустрију, довела Ђуру Ђаковића и Николу Хећимовића у место Свети Дух на Острем Врху, код Селнице об Драви. У поподневним часовима, 25. априла, при спуштању у једну клисуру према аустријској граници, убијени су са мотивацијом да су покушали бежати. Ексхумацијом лешева, извршеном 8. маја, установљено је да ја на жртве пуцано с преда, чиме је доказано смишљено убиство.

После Другог светског рата, његови посмртни остаци су сахрањену у Гробницу народних хероја на Загребачком гробљу Мирогој.

Литература

Хрватски биографски лексикон (књига пета). „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 2002. година.

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 Рођен је [[26. новембар|26. новембра]] [[1900]]. године у [[Загреб]]у. Трговачку академију завршио је [[1919]]. гоидне у Загребу. Те је године покренуо комунистички лист „Искру“ и био један од оснивача [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), омладинске организације [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Од јесени [[1920]]. студирао је у [[Праг]]у, а крајем [[1921]]. године се вратио у Загреб и постао члан Централног одбора Међународне радничке помоћи (''после Међународне Црвене помоћи''), која је прикупљала помоћ за гладне у Русији.
-Године [[1928]]. изабран је за секретара „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“, организације која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама „[[Бели терор|белог терора]]“ и њиховим породицама. Своју активност наставио је и после завођења „[[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]“ [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] [[1929]]. године, због чега је био ухапшен [[20. април]]а, заједно са [[Ђуро Ђаковић|Ђуром Ђаковићем]], организационим секретаром [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].
+Године [[1928]]. изабран је за секретара „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“, организације која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама „[[Бели терор|белог терора]]“ и њиховим породицама. Своју активност наставио је и после завођења „[[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]“ краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] [[1929]]. године, због чега је био ухапшен [[20. април]]а, заједно са [[Ђуро Ђаковић|Ђуром Ђаковићем]], организационим секретаром [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].
 После четири дана мучења, загребачка полиција је, под изговором, извиђања на југословенско-аустријској граници и утврђивања канала којим су [[Комунизам|комунисти]] илегално прелазили у [[Аустрија|Аустрију]], довела Ђуру Ђаковића и Николу Хећимовића у место [[Свети Дух на Острем Врху]], код [[Селница об Драви|Селнице об Драви]]. У поподневним часовима, [[25. април]]а, при спуштању у једну клисуру према аустријској граници, убијени су са мотивацијом да су покушали бежати. [[Ексхумација|Ексхумацијом]] лешева, извршеном [[8. мај]]а, установљено је да ја на жртве пуцано с преда, чиме је доказано смишљено убиство.