Зима — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
[[Датотека:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]]
[[Датотека:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]]
[[File:Kot w zimie.jpg|thumb|250px|]]
[[File:Kot w zimie.jpg|thumb|250px|]]
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.
'''Зима''' је једно од годишњих доба,које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]],цео [[јануар]],[[фебруар]] и део [[март]]а,а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а,цео [[јул]],[[август]] и део [[септембар|септембра]].На дан почетка зиме,такозвану краткодневницу,која обично пада 21/22. децембра на северној,а 21. јуна на јужној хемисфери,ноћ је најдужа,а обданица најкраћа.Зима се завршава почетком пролећа.На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта,а на јужној 22/23. септембра.Током зиме у обе хемисфере,нижа висина Сунца у зими узрокује краћи дан.Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу(север или југ).У регионима који доживљају зиме,иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја.Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу,чиме атмосфера троши више топлоте.

Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
{{Други пројекти

Верзија на датум 21. јул 2016. у 14:31

У многим деловима света, зима се повезује са снегом.

Зима је једно од годишњих доба,које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра,цео јануар,фебруар и део марта,а на јужној Земљиној полулопти део јуна,цео јул,август и део септембра.На дан почетка зиме,такозвану краткодневницу,која обично пада 21/22. децембра на северној,а 21. јуна на јужној хемисфери,ноћ је најдужа,а обданица најкраћа.Зима се завршава почетком пролећа.На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта,а на јужној 22/23. септембра.Током зиме у обе хемисфере,нижа висина Сунца у зими узрокује краћи дан.Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу(север или југ).У регионима који доживљају зиме,иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја.Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу,чиме атмосфера троши више топлоте.

Спољашње везе