Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 28. јул 2016. у 15:25

За манастир у Србији погледајте Ђурђеви ступови

Шаблон:Манастир инфо Манастир Ђурђеви ступови у Беранама је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (ум. пре 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.^[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.

Ступ - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.

Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,^[2] 3. августа је била свечана академија,^[3] а 4. августа литургија.^[4]

О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године ^[5].

Види још

Референце

Литература

Извод из: Православље у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска, Светигора, Цетиње 2006.
[[1]]

Спољашње везе

Званична презентација

[1] Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)

[2] Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)

[3] Свечана академија поводом осам вјекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)

[4] Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)

[5] Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91. Цетиње. 1912.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 | јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
 }}
-'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (1174-1244), сина великог [[Тихомир Завидовић|жупана Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
+'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (ум. пре 1220), сина великог жупана [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
 '''Ступ''' - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.