Патријарх српски Никон — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 36: | Ред 36: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{cite encyclopedia |last= |first= |authorlink= |year= 1927 |title = Никон (патријарх српски) |encyclopedia= [[Народна енциклопедија]] |publisher= [[Библиографски завод]] |location= [[Загреб]]|id= }} |
* {{cite encyclopedia |last= |first= |authorlink= |year= 1927 |title = Никон (патријарх српски) |encyclopedia= [[Народна енциклопедија]] |publisher= [[Библиографски завод]] |location= [[Загреб]]|id= }} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}} |
|||
== Спољашње везе == |
|||
{{портал|Биографија}} |
|||
* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју] |
|||
{{низ |
{{низ |
Верзија на датум 1. август 2016. у 02:43
Патријарх српски Никон I | |
---|---|
Архиепископ пећки и патријарх српски | |
Године | (1419—1435) |
Претходник | Кирило I |
Наследник | Теофан I |
Никон I је био архиепископ пећки и патријарх српски у времену од 1419. до 1435. године.
На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој Сребрници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића. На сабору је био присутан и патријарх Никон.
У Јеванђељу које је око 1428. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.
Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.
Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.
Литература
- „Никон (патријарх српски)”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1927.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
Спољашње везе