Патријарх српски Никон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 24: Ред 24:
}}
}}


'''Никон I''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у времену од [[1419]]. до [[1435]]. године.
'''Никон I''' је био [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] од [[1419]]. до [[1435]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=378}}


На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој [[Сребрница|Сребрници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон.
На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој [[Сребрница|Сребрници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон.

Верзија на датум 1. август 2016. у 03:54

Патријарх српски Никон I
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године(1419—1435)
ПретходникКирило I
НаследникТеофан I

Никон I је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1419. до 1435. године.[1]

На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој Сребрници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића. На сабору је био присутан и патријарх Никон.

У Јеванђељу које је око 1428. године преписао монах Доситеј у дужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се Турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.

Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.

Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.

Референце

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 378.

Литература

Спољашње везе


патријарх српски
14191435.