Паразитологија

Паразитологија је наука која изучава паразите и њихов паразитски живот. Назив је изведена од речи para sitos – онај који седи уз некога...ко се храни на туђи рачун. У том смислу паразитологија се бави проучавањем грађе паразита, економске штете која настаје деловањем паразита, начина и метода борбе против паразита и узајамних биолошких односа између паразита и домаћина. У зависности од тога где паразити живе паразитологија се дели на: медицинску, ветеринарску и пољопривредну паразитологију. Предмет изучавања медицинске паразитологије су све врсте паразита које изазивају обољења код људи, ветеринарске све врсте паразита које изазивају обољења код домаћих и дивљих животиња и пољопривредне све врсте паразита које изазивају болести биљака.

Основни појмови

Паразит у ширем и ужем смислу

• Паразит у ширем смислу - су сви микроорганизми који живе на рачун човека (сви патогени микроорганизми)
• Паразит у ужем смислу - су једноћелијски еукариотски микроорганизми и вишећелијски еукариоти који живе и/или су метаболички зависни од вишег организма (домаћина).

Паразитизам

„Паразитизам је биолошка асоцијација у којој се једна врста одржава на другој живећи трајно или повремено на њеним члановима, или у њима искоришћавајући њихову животну енергију, реметећи њихове физиолошке процесе, али по правилу, не доводећи до њихове смрти”.

Паразит

„Паразит је онај члан у пару међусобно повезаних врста које у свом одржању зависе од најмање једног гена друге врсте.”

Области које проучава паразитологија

Паразитологија се бави проучавањем:

• Биолошких узајамних односа између паразита и њихових домаћина
• Штете коју паразити причињавају домаћину
• Начина и метода борбе против паразита

Подела паразитологије

Према томе да ли паразити паразитирају на човеку, животињи или биљу, паразитологија се дели на:

Општу паразитологију

Општом паразитологијом се бави биологија, екологија и еволуција.

Медицинску паразитологију

Ветеринарску паразитологију

Предмет изучавања ветеринарске паразитологије су све врсте паразита које изазивају обољења домаћих и дивљих животиња. Ова област се бави и проналажењем ефикасних мера за борбу против паразита, за њихово сузбијање и спречавање њихове појаве и ширења, код домаћих и дивљих животиња.

Пољопривредну паразитологију

Подела паразитологије

Према природи паразита, паразитологија се у ширем смислу дели на фитопаразитологију и зоопаразитологију. У свакодневној наставној пракси уобичајено је да се зоопаразитологија као наставни предмет назива паразитологија.

Фитопаразитологија

Ова област паразитологије проучава фитопаразите или паразите биљног порекла (бактерије, вируси, рикеције, гљивице).

Зоопаразитологија

Ова област паразитологије проучава зоопарзите или паразите животињског порекла (протозое, хелминти, артроподе).

Паразите, представнике типова Платхелминтес, Нематхелминтес и Акантоцефалес који спадају у заједничку групу Хелминтес (Helminthes) – паразитски црви (Вермес-Vermes), пручава наука која се назива Хелминтологија.

Паразитске протозое проучавају се у оквиру науке која се назива Протозоологијa.

Арахноидеа се проучавају у научној дисциплини Арахнологија,

Инсекте проучава наука која се назива Ентомологија.

Распрострањеност паразита у природи

Празитизам је јако раширен у природи. Паразитски начин живота воде представници 20 различитих класа животињског света.

Паразитски начин живота много је заступљен код више од 300 досада описаних протозоа.

Међу хелминтима паразитизам је развијен код представника 13 класа. Највећи број врста паразита налази се међу трематодама и нематодама (око 3.000 у свакој класи), нешто мање међу цестодама (око 1.500), а најмањи код акантоцефала (око 400).

Међу животињама типа артропода највише паразита припада класи инсекта (више од 3.000 врста).

Свака врста животиња има мањи или већи број врста паразита. Тако је нпр. код коња установљено више од 200 врста паразита, док је код домаће кокошке установљено преко 30 врста протозоа, преко 100 хелмината и преко 70 врста артропода.

Човек је домаћин за већи број врста хелмината (пљоснатих и облих црва), протозоа и артропода.

Систематика паразита

Према зоолошкој класификацији, као и на основу морфолошких и биолошких особина, сви паразити су разврстани у седам основних типова или кола. Сваки тип се затим дели на класе, класе се деле на редове, редови на фамилије, фамилије на родове, а родови на врсте. Све наведене групе се могу поделити на подгрупе, нпр. подфамилије, подродове, подврсте итд. Од седам основних типова паразита у ветеринарској паразитологији проучавају се представници следећих пет типова:

Тип паразита	Опис
Протозоа (Protozoa)	Једноћелијске животиње са пет важнијихкласа: Ризопода (Rhizopoda), Мастигофора (Mastigophora), Книдоспоридија (Cnidosporidia), Спорозоа (Sporozoa) и Цилијата (Ciliata).
Платхелминтес (Plathelminthes)	Пљоснати црви са две класе: Трематода (Trematoda) и Цестода (Cestoidea) .
Нематхелминтес (Nemathelminthes)	Округли црви са класом Нематода (Nемаtoda).
Акантоцефалес (Acanthocephales)	Црви са рилом са класом Акантоцефала (Acanthocephala).
Артропода (Arthropoda)	Зглавкари са две класе: Арахноида (Arachnoidea) – пауколики или бескрилни зглавкари и Инсекта (Insecta)-кукци.

Литература

• Karakašević, B.(ur.); Mikrobiologija i parazitologija, 5. prer. dop.izd., Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1987.
• Медицинска микробиологија и паразитологија, Специјален дел. Катедра по микробиологија и паразитологија, Медицински факултет, Универзитет „Кирил и Методиј” Скопје. 2011. ISBN 978-9989-9626-6-0.