Василије Доктор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Василије Лекар''' (или '''Василије Богумил'''; † [[1118]].) је био [[богумили|богумилски]] старешина, монах, учитељ и лекар, [[словен]]ске народности, спаљен на ломачи од стране [[Византија|византијског]] цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]].
'''Василије Доктор''' (или '''Василије Богумил'''; † [[1118]].) је био [[богумили|богумилски]] старешина, монах, доктор и учитељ [[словен]]ске народности, спаљен на ломачи од стране [[Византија|византијског]] цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]].


[[1100]]. године цар Алексије I Комнина, који је вршио погроме над присталицама богомилског учења, је ухапсио богумила по имену Дивљат (''Divlatius''), стављајући га на муке да би открио податке о покрету.<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref> Он као вођу богумила именова Василија, који изгледа као монах а који је доктор који је изучавао ту доктрину петнаест година, и науковао је више од четрдесет, окушивши око себе дванаест ученика под именом [[апостол]]а.<ref>http://www.kroraina.com/varia/kaluzh/cdhfins.pdf Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450</ref>
[[1100]]. за време цара Алескеја I Комнина, који је вршио погроме над присталицама богомилског учења, један од заробљених богумила стављених на муке, Дивљат<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref>, као вођу богумила именова Василија, који је окупио око себе дванаест ученика под именом [[апостол]]а. Када су га ухватили, цар пожеле лично да поразговара са Василијем, тада у дубокој старости. Приметивши у њега неклонулу самоувереност, цар га избави из окова, и одајући му част као [[пророк]]у, пожеле да се поближе упозна са његовим учењем. Василије дуго није пристајао, али на крају цар овлада његовим поверењем. Он позва учитеља у одељени део дворца, где са својим братом, севастократором Исаком, слушаше учење богомилства. За то време, један писар кришом записиваше све што им је Василије приповедао, а у суседној сали беху окупљени духовници, са патријархом Николајем III Граматичарем на челу, и царски савет. Када Василије заврши своје откривање, цар отвори врата патријарху и свему сабору, стража ухвати Василија, а писар им прочита све записано по слову [[јересијарх]]а.


Василије је био већ у дубокој старости (имао је око седамдесет година) када је ухапшен заједно са својим ученицима и доведен на на двор. Приметивши у њега неклонулу самоувереност, цар га избави из окова, и одајући му част као [[пророк]]у, пожеле да се поближе упозна са његовим учењем. Василије дуго није пристајао, али цар на крају задоби његово поверење. Он позва учитеља у одељени део дворца, где са својим братом, севастократором Исаком, слушаше учење богомилства. За то време, један писар кришом записиваше све што им је Василије приповедао, а у суседној сали беху окупљени духовници, са патријархом Николајем III Граматичарем на челу, и царски савет. Када Василије заврши своје откривање, цар отвори врата патријарху и свему сабору, стража ухвати Василија, а писар им прочита све записано по слову [[јересијарх]]а.<ref>http://www.gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/018/18528.htm Василий Богомил</ref> Јевтимије Зигавен (Euthymius Zigabenus) нам од његовог учења преноси следеће: „''Они избацују све побожне цареве са списка хришћана, и кажу да су само иконоборци православни и верни, посебно [[Константин V Копроним]]''". Василије је још говорио да има изворни текст Библије који није уређивао [[Јован Златоусти]].<ref>http://www.kroraina.com/varia/kaluzh/cdhfins.pdf Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450</ref>
Василију Богумилу је судио црквени суд, да би га коначном теолошком пресудом [[Николај III Граматичар]], цариградски патријарх (1084–1111), прогласио [[јеретик]]ом и осудио на смрт. Наређење је гласило да се подигне велика ломача на Хиподрому, око које се окупи мноштво хришћана који су дошли да гледају последње часе свог старешине. И док га бацаше у огањ, Василије оста равнодушан и не одрече се своје вере. А када га пламен прогута, окупљени видеше бели трачак како се подиже међу пламеновима.<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref> Василије је спаљен [[1118]]. године.

Василију Богумилу је судио црквени суд, да би га коначном теолошком пресудом [[Николај III Граматичар]], цариградски патријарх (1084–1111), прогласио [[јеретик]]ом и осудио на смрт. Наређење је гласило да се подигне велика ломача на Хиподрому, око које се окупи мноштво хришћана који су дошли да гледају последње часе свог старешине. И док га бацаше у огањ, Василије оста равнодушан и не одрече се своје вере. А када га пламен прогута, окупљени видеше бели трачак како се подиже међу пламеновима.<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref>

Василије је спаљен [[1118]]. године, након осам година проведених у заточеништву.


== Напомене ==
== Напомене ==
Ред 11: Ред 15:
*{{en}}[http://www.britannica.com/eb/topic-55080/Basil-the-Physician Basil the Physician (Bogomil leader)]
*{{en}}[http://www.britannica.com/eb/topic-55080/Basil-the-Physician Basil the Physician (Bogomil leader)]
*{{ru}}[http://www.gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/018/18528.htm Василий Богомил]
*{{ru}}[http://www.gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/018/18528.htm Василий Богомил]
*{{en}}[http://www.notbored.org/resistance-25.html Raoul Vaneigem, Paulicians and Bogomiles] (Опис смрти Василија богумила)
*{{en}}[http://www.notbored.org/resistance-25.html Raoul Vaneigem, Paulicians and Bogomiles] (опис смрти Василија богумила)


[[Категорија:Богумили]]
[[Категорија:Богумили]]

Верзија на датум 27. септембар 2007. у 21:28

Василије Доктор (или Василије Богумил; † 1118.) је био богумилски старешина, монах, доктор и учитељ словенске народности, спаљен на ломачи од стране византијског цара Алексија I Комнина.

1100. године цар Алексије I Комнина, који је вршио погроме над присталицама богомилског учења, је ухапсио богумила по имену Дивљат (Divlatius), стављајући га на муке да би открио податке о покрету.[1] Он као вођу богумила именова Василија, који изгледа као монах а који је доктор који је изучавао ту доктрину петнаест година, и науковао је више од четрдесет, окушивши око себе дванаест ученика под именом апостола.[2]

Василије је био већ у дубокој старости (имао је око седамдесет година) када је ухапшен заједно са својим ученицима и доведен на на двор. Приметивши у њега неклонулу самоувереност, цар га избави из окова, и одајући му част као пророку, пожеле да се поближе упозна са његовим учењем. Василије дуго није пристајао, али цар на крају задоби његово поверење. Он позва учитеља у одељени део дворца, где са својим братом, севастократором Исаком, слушаше учење богомилства. За то време, један писар кришом записиваше све што им је Василије приповедао, а у суседној сали беху окупљени духовници, са патријархом Николајем III Граматичарем на челу, и царски савет. Када Василије заврши своје откривање, цар отвори врата патријарху и свему сабору, стража ухвати Василија, а писар им прочита све записано по слову јересијарха.[3] Јевтимије Зигавен (Euthymius Zigabenus) нам од његовог учења преноси следеће: „Они избацују све побожне цареве са списка хришћана, и кажу да су само иконоборци православни и верни, посебно Константин V Копроним". Василије је још говорио да има изворни текст Библије који није уређивао Јован Златоусти.[4]

Василију Богумилу је судио црквени суд, да би га коначном теолошком пресудом Николај III Граматичар, цариградски патријарх (1084–1111), прогласио јеретиком и осудио на смрт. Наређење је гласило да се подигне велика ломача на Хиподрому, око које се окупи мноштво хришћана који су дошли да гледају последње часе свог старешине. И док га бацаше у огањ, Василије оста равнодушан и не одрече се своје вере. А када га пламен прогута, окупљени видеше бели трачак како се подиже међу пламеновима.[5]

Василије је спаљен 1118. године, након осам година проведених у заточеништву.

Напомене

Спољашње везе