Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
- 2 грешке
Ред 36: Ред 36:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|url=http://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=315-327}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|title=Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages)|url=http://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|year=1985}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Popović|first=Svetlana|title=The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)|url=http://books.google.com/books?id=yuAVAQAAMAAJ|journal=Старинар|issue=51: 2001|year=2002|pages=171-184}}
* Извод из: ''Православље у Црној Гори'', Митрополија црногорско-приморска, [[Светигора]], Цетиње 2006.
* Извод из: ''Православље у Црној Гори'', Митрополија црногорско-приморска, [[Светигора]], Цетиње 2006.
* [[http://www.academia.edu/14022520/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83%D1%99%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%BC_%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B3%D1%83_%D1%83_%D0%A5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83_%D0%A1%D0%B2._%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D0%BF%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%83_CHRYSOBULL_OF_KING_STEFAN_DU%C5%A0AN_IN_WHICH_HE_DONATED_TO_HILANDAR_PIRG_HRUSIJA_THE_CHURCH_OF_SAINT_VIRGIN_MARY_IN_LIPLJAN_]]
* [[http://www.academia.edu/14022520/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83%D1%99%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%BC_%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B3%D1%83_%D1%83_%D0%A5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83_%D0%A1%D0%B2._%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D0%BF%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%83_CHRYSOBULL_OF_KING_STEFAN_DU%C5%A0AN_IN_WHICH_HE_DONATED_TO_HILANDAR_PIRG_HRUSIJA_THE_CHURCH_OF_SAINT_VIRGIN_MARY_IN_LIPLJAN_]]

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}

Верзија на датум 7. август 2016. у 07:19

За манастир у Србији погледајте Ђурђеви ступови

Шаблон:Манастир инфо Манастир Ђурђеви ступови у Беранама је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (ум. пре 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.

Ступ - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.

Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,[2] 3. августа је била свечана академија,[3] а 4. августа литургија.[4]

О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године [5].

Види још

Грб Берана

Референце

Литература

Спољашње везе