Митрополит захумско-херцеговачки Јоаникије — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 36: | Ред 36: | ||
* ''[[Народна енциклопедија]]'', 1927 г., чланак написао [[Радослав Грујић]]. |
* ''[[Народна енциклопедија]]'', 1927 г., чланак написао [[Радослав Грујић]]. |
||
* Јоаникије Памучина, ''Сабрана дјела'', приредио др Војо Ковачевић, Пале 2005.{{COBISS|ID=20504}} |
* Јоаникије Памучина, ''Сабрана дјела'', приредио др Војо Ковачевић, Пале 2005.{{COBISS|ID=20504}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко|title=Херцеговачки митрополити 1766—1878|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis57(2008).pdf|journal=Историјски часопис|issue=57|year=2008|pages=175-196}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 10. август 2016. у 05:07
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Јоаникије Памучина | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. децембар 1810. |
Место рођења | Заградиње, код Требиња, Османско царство |
Датум смрти | 9. септембар 1870.59 год.) ( |
Место смрти | Мостар, Османско царство |
Јоаникије Памучина (Заградиње, код Требиња, 13. децембар 1810 — Мостар, 9. септембар 1870) је био народни добротвор, књижевник, етнолог, архимандрит, управљао митрополијом захумско-херцеговачком 1860-1864. у Мостару.
Биографија
Школовао се у манастирима Дужи и Завала, гдје се и закалуђерио 1829. године. Ускоро послије тога дошао је у Мостар и постао виђен и чувен. Ту је на двору грчког митрополита усавршио своје елементарно знање и научио грчки језик. Постао је архимандрит, и послије смрти митрополита Григорија 1860. године, управљао је до 1864. године митрополијом захумско-херцеговачком. Цариградски патријарх није хтио да га постави за митрополита, како су то Мостарци жељели и молили. Иако самоук, стекао је заслуге и на књижевном пољу, а умио је лијепо писати и минејским словима, као стари средњовековни писари.
Биљежио је народне умотворине и пјесме, приче, пословице и загонетке, описивао је живот и народне обичаје, спремао је грађу и за историјске радове. Већина његових књижевних радова штампана је у Српско-далматинском магазину (1846—186). Написао је биографију Али-паше Сточевића Ризванбеговића, у којој је уједно и историја Херцеговине тога доба. Тај рад преведен је 1873. на руски и штампан у списима Хилфердинговим (III., 330—379).
Памучина је и добротвор српске народне школе у Мостару, којој је оставио 800 дуката у државној банци у Петрограду. Његов сестрић је био митрополит Леонтије Радуловић (1835 — 1888) који се школовао у Мостару.
У Мостару је децембра 2010. обележено 200 година од рођења Јоаникија Памучине. Тада су представљена његова „Сабрана дјела“ (2005) и књига Воје Ковачевића „Живот и дело Јоаникија Памучине“ (2009).
Литература
- Народна енциклопедија, 1927 г., чланак написао Радослав Грујић.
- Јоаникије Памучина, Сабрана дјела, приредио др Војо Ковачевић, Пале 2005.COBISS.SR 20504
- Радосављевић, Недељко (2008). „Херцеговачки митрополити 1766—1878” (PDF). Историјски часопис (57): 175—196.