14. август — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Ред 9: | Ред 9: | ||
* [[1457]]. — [[Јохан Гутенберг|Гутенберг]]ова штампарија у Мајнцу издала је [[Мајнцишки псалтир]], прву штампану књигу у боји. |
* [[1457]]. — [[Јохан Гутенберг|Гутенберг]]ова штампарија у Мајнцу издала је [[Мајнцишки псалтир]], прву штампану књигу у боји. |
||
* [[1784]]. — На острву [[Кодијак (острво)|Кодијак]] поред [[Аљаска|Аљаске]] основана је прва руска колонија. |
* [[1784]]. — На острву [[Кодијак (острво)|Кодијак]] поред [[Аљаска|Аљаске]] основана је прва руска колонија. |
||
* [[1805]]. — На [[Скупштина у Борку|скупштини устаничких старешина у Борку]] је донета одлука о оснивању [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета сербског]] као централног органа власти у устаничкој [[Србија|Србији]]. |
|||
* [[1816]]. — [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] је формално анектирало архипелаг [[Тристан де Куња]]. |
* [[1816]]. — [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] је формално анектирало архипелаг [[Тристан де Куња]]. |
||
* [[1867]]. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије [[Михаило Обреновић]] склопио је уговор са Грцима. |
* [[1867]]. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије [[Михаило Обреновић]] склопио је уговор са Грцима. |
||
Верзија на датум 14. август 2016. у 11:55
14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.
Догађаји
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну.
- 1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.
- 1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји.
- 1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија.
- 1816. — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња.
- 1867. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
- 1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.
- 1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
- 1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан Боксерски устанак у Кини.
- 1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата.
- 1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера.
- 1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
- 1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.
- 1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.
- 1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
- 1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
- 1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
- 1980. — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској.
- 1986. —
- У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
- У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
- 1994. — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала, траженог за бројне терористичке нападе у Европи.
- 1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
- 2000. —
- Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
- Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.
- 2006. — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела.
- 2013. — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.
Рођења
- 1777. — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар.
- 1867. — Џон Голсворди енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932
- 1876. — Александар Обреновић, краљ Србије. (†1903.)
- 1924. — Драго Маловић, црногорски глумац.
- 1933. — Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар.
- 1941. — Вида Огњеновић је српска књижевница, редитељка и дипломата.
- 1959. — Меџик Џонсон, амерички кошаркаш.
- 1966. — Хали Бери, афроамеричка глумица.
- 1966. — Паоло Тофоли, италијански одбојкаш.
- 1973. — Владимир Вујасиновић, српски ватерполиста.
- 1973. — Жаред Боргети, мексички фудбалски репрезентативац
- 1974. — Чаки Еткинс, амерички кошаркаш.
- 1984. — Робин Содерлинг, шведски тенисер.
- 1992. — Џеј Џеј Окоча, нигеријски фудбалер.
- 1988. — Љубомир Фејса, српски фудбалски репрезентативац.
Смрти
- 1930. — Јосип Колумбо, један од седам секртара СКОЈ-а
- 1930. — Перо Поповић Ага, обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а
- 1941. — Пол Сабатје, француски хемичар, добитник Нобелове награде
- 1956. — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар
- 1958. — Фредерик Жолио, француски научник, добитник Нобелове награде
- 1988. — Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила.
- 2004. — Чеслав Милош, пољски писац и нобеловац.