Огулин — разлика између измена

Координате: 45° 15′ 57″ С; 15° 13′ 26″ И / 45.26594899603887° С; 15.223881416420191° И / 45.26594899603887; 15.223881416420191
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 54: Ред 54:
Интересантан је случај пљачкања владичанског двора у Плашком. Једног дана усташе у Плашком ушле су у владичански двор, отишле у владичански кабинет, владику удаљили и цео кабинет испразнили , натоварили на камионе све опљачкане ставри и отерали у Огулин.“Владичански двор је опљачкан невероватном брзином, за 1 сат епископски двор био је потпуно испражњен“. Тих дана ћерка апотекара Оскара Бичевића удавала се за синовца усташког министра др Гавра Сушића. Младенцима се примио за кума велики жупан Јурица Марковић. И по народном обичају кум је спремио младенцима богат поклон-дар и изложио га у излогу једне огулинске радње. Тај дар се састојао од „сребрног посуђа, кристала и једаћег прибора“, и још неких других драгоцених предмета. Све то је опљачкано – покрадено „власништво епископије горњо-карловачке“.<ref>Извештај протојереја-ставрофора Исе Пејиновића арх. заменика Горњо-карловачке епархије, у Београду, марта 1942. године</ref>
Интересантан је случај пљачкања владичанског двора у Плашком. Једног дана усташе у Плашком ушле су у владичански двор, отишле у владичански кабинет, владику удаљили и цео кабинет испразнили , натоварили на камионе све опљачкане ставри и отерали у Огулин.“Владичански двор је опљачкан невероватном брзином, за 1 сат епископски двор био је потпуно испражњен“. Тих дана ћерка апотекара Оскара Бичевића удавала се за синовца усташког министра др Гавра Сушића. Младенцима се примио за кума велики жупан Јурица Марковић. И по народном обичају кум је спремио младенцима богат поклон-дар и изложио га у излогу једне огулинске радње. Тај дар се састојао од „сребрног посуђа, кристала и једаћег прибора“, и још неких других драгоцених предмета. Све то је опљачкано – покрадено „власништво епископије горњо-карловачке“.<ref>Извештај протојереја-ставрофора Исе Пејиновића арх. заменика Горњо-карловачке епархије, у Београду, марта 1942. године</ref>


22. Клечка јама код Огулина, у Клечким драгама. Ту јаму звале су усташе „Жељезничка пруга“ јер су у њу бацале многе жељезничаре Србе из Српских Моравица, Хрељина, Брестовца, Доњих и Горњих Дубрава.
Клечка јама код Огулина, у Клечким драгама. Ту јаму звале су усташе „Жељезничка пруга“ јер су у њу бацале многе жељезничаре Србе из Српских Моравица, Хрељина, Брестовца, Доњих и Горњих Дубрава.


== Попис [[1991]]. ==
== Попис [[1991]]. ==

Верзија на датум 23. август 2016. у 20:01

Огулин
Франкопанска кула
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
Становништво
Становништво
 — 2011.8.216
 — густина15,15 ст./km2
Агломерација (2011.)13.915
Географске карактеристике
Координате45° 15′ 57″ С; 15° 13′ 26″ И / 45.26594899603887° С; 15.223881416420191° И / 45.26594899603887; 15.223881416420191
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина542,32 km2
Огулин на карти Хрватске
Огулин
Огулин
Огулин на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникНикола Магдић (ХДЗ)
Поштански број47300
Позивни број+385 47
Регистарска ознакаOG
Веб-сајт
ogulin.hr

Огулин је град у Хрватској у Карловачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.915 становника, а у самом насељу је живело 8.216 становника.[1]

Географија

Огулин се налази у самом центру Хрватске, на половини пута између Загреба и Ријеке, унутар туристичког подручја Плитвичких језера (с истока), шумовитог Горског котара (са запада) и северног Јадрана (с југа).

  • Површина града са 24 насеља: 542,32 km²
  • Надморска висина града: 323 m
  • Географске координате:
    • географска ширина: 450 15´ 59"
    • географска дужина: 150 13´ 44"

Огулин је смештен у Карловачкој жупанији, у подножју планине Клек, а у његову подземљу налази се понор реке Добре, који житељи овога краја зову "Ђулин понор"

Становништво

Подручје града Огулина према последњем попису из 2001. године има 15.054 становника, од чега 75,7 % Хрвата и 20,8 % Срба. Уже градско подручје Огулина има 8.712 становника.

Други свјетски рат

За време недељног вашара (пазарни дан) у Огулину, 28. маја 1941. године ухапшено је око 40 највиђенијих грађана и сељака из Огулина и околине. После тога крајем јуна огулинска општина преко добошара објавила да Срби убудуће могу слободно посећивати вашаре, међутим кад су неки сељаци из Горњих Дубрава дошли у Огулин на вашар, усташе су их ухватиле и убиле.

Стевана Ђуричића свештеника из Огулина, усташе су крајем месеца маја, сачекале кад се враћао кући са дужности из огулинске болнице и ухапсили. Из Огулина је спроведен у Карловац, а из Карловца у Вргинмост, где је страховито мучен, да су његови јауци окупљали свет око затвора. Одатле је одведен у Глину у затвор где је настављено мучење. Поред других мука усташе су га присиљавале да једе људски измет. Када је он то одбио, стављен је на теже муке. Из Глине је одведен у полицијски затвор у Загребу у петрињској улици. Из ћелије је вођен два пута у подрум на мучење, где су га пљували, ударали по целом телу, газили и чупали му браду и бркове. Из Загреба је одведен у копривнички логор Даница. Ту га је видео прота Иса Пејиновић и како је био страшно имучен и унакажен, једва га је познао. Одатле је послат у Госпић, где му се губи сваки траг.

У Огулину многе су Србе скидали до пола па им по леђима исписивали „Србин-четник“ и потом их слали да чисте улице, где су их Хрвати пљували и исмевали.[2][непоуздан извор?]

„У Отоку срез Огулин усташе су потерале да убију јеног човека, а за њим је ишла и кукала жена са двоје деце, девојчицом од 10 година и мушкарчићем од 4 године. Из групе усташа , која је гонила овог човека издвоји се један опалио из пушке и уби жену и девојчицу. После тога наби на бајонет мушкарчића и као навиљак сена носио га је око 200 метара . Кад је стигао своје друштво, дете је треснуо са бајонетом о земљу крај мртва оца“.[3]

Интересантан је случај пљачкања владичанског двора у Плашком. Једног дана усташе у Плашком ушле су у владичански двор, отишле у владичански кабинет, владику удаљили и цео кабинет испразнили , натоварили на камионе све опљачкане ставри и отерали у Огулин.“Владичански двор је опљачкан невероватном брзином, за 1 сат епископски двор био је потпуно испражњен“. Тих дана ћерка апотекара Оскара Бичевића удавала се за синовца усташког министра др Гавра Сушића. Младенцима се примио за кума велики жупан Јурица Марковић. И по народном обичају кум је спремио младенцима богат поклон-дар и изложио га у излогу једне огулинске радње. Тај дар се састојао од „сребрног посуђа, кристала и једаћег прибора“, и још неких других драгоцених предмета. Све то је опљачкано – покрадено „власништво епископије горњо-карловачке“.[4]

Клечка јама код Огулина, у Клечким драгама. Ту јаму звале су усташе „Жељезничка пруга“ јер су у њу бацале многе жељезничаре Србе из Српских Моравица, Хрељина, Брестовца, Доњих и Горњих Дубрава.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Огулин је имало 10.857 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
8.668 79,83%
Срби
  
1.499 13,80%
Југословени
  
290 2,67%
Албанци
  
38 0,35%
Муслимани
  
31 0,28%
Словенци
  
20 0,18%
Мађари
  
9 0,08%
Македонци
  
9 0,08%
Чеси
  
4 0,03%
Роми
  
3 0,02%
Бугари
  
2 0,01%
Италијани
  
2 0,01%
Пољаци
  
2 0,01%
Словаци
  
2 0,01%
Турци
  
2 0,01%
Немци
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Црногорци
  
1 0,00%
остали
  
6 0,05%
неопредељени
  
197 1,81%
регион. опр.
  
2 0,01%
непознато
  
67 0,61%
укупно: 10.857

Славни људи

Споменици и знаменитости

Референце

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 4. 2013. 
  2. ^ Бранко Томовић. саобраћајни чиновник из Огулина
  3. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 238
  4. ^ Извештај протојереја-ставрофора Исе Пејиновића арх. заменика Горњо-карловачке епархије, у Београду, марта 1942. године

Извори

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе