Содаџија — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 14: | Ред 14: | ||
== Погледати такође == |
== Погледати такође == |
||
* [Списак заната] |
* [[Списак заната]] |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 20. септембар 2016. у 23:10
Содаџија је у прошлости био занатлија који је под притиском обогаћивао обичну воду угљен-диоксидом, да би се добила тзв. сода вода, тј. газирана вода. Укус такве воде је био веома сличан данашњим јако газираним киселим водама.
Сода вода се паковала у тзв. сифонске боце, које су се производиле од стакла и на којима је био монтиран метални механизам са ручком. Када би се притиснула ручка, сода вода би под притиском текла у млазу кроз цевчицу на средини боце.
Поред сода воде „содаџије“ су правиле и освежавајућа пића додавањем екстракта и шећера па се добијао: клакер, оранжада и кокта. Овим пићима су се пуниле мале флашице или литарске боце (као за киселу воду или вино) са специјалним затварачем (такозвани пивски затварач).
Сода вода је била јефтино пиће и користила се за уклањање симптома јаке киселине у стомаку, прављење шприцера итд. Сифонске боце су се користиле по више пута, и кад би се испразниле носиле се код содаџије на поновно пуњење.
У Мађарској је једно време постојала пракса пуњења сифонских боца код куће. Користили су се посебне металне боце које су у ручки имале лежиште са металном патроном са компресованим угљен-диоксидом. Сифон би се отворио, напунио водом, поново затворио а онда би се ушрафила метална патрона.
Локал или занатска радња где се производи и продаје сода вода се назива содара или содаџијска радња.