Ескимско-алеутски језици — разлика између измена
м Додата је једна спољашња веза |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:Eskimo-Aleut langs.png|мини|Ескимско-алеутски језици у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]] и [[Гренланд]]у.]] |
||
'''Ескимско-алеутски језици''' су језичка породица заступљена на простору који се простире од [[Чукотка|Чукотке]], преко [[Аљаска|Аљаске]] и северне [[Канада|Канаде]], до [[Гренланд]]а. Ова породица је подељена на две групе, '''алеутску''' (чини је један језик који се говори на западу Аљаске ([[Аљаска (полуострво)|полуострво Аљаска]]) и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]]) и '''ескимску'''. Даље се ескимска породица дели на Јупик огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на [[Диомедова острва|Диомедовим острвима]] и на источном [[Гренланд]]у се прилично разликују.<ref name="ANLC1">{{cite book |
'''Ескимско-алеутски језици''' су језичка породица заступљена на простору који се простире од [[Чукотка|Чукотке]], преко [[Аљаска|Аљаске]] и северне [[Канада|Канаде]], до [[Гренланд]]а. Ова породица је подељена на две групе, '''алеутску''' (чини је један језик који се говори на западу Аљаске ([[Аљаска (полуострво)|полуострво Аљаска]]) и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]]) и '''ескимску'''. Даље се ескимска породица дели на Јупик огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на [[Диомедова острва|Диомедовим острвима]] и на источном [[Гренланд]]у се прилично разликују.<ref name="ANLC1">{{cite book|last=Kaplan|first=Lawrence |authorlink=Lawrence D Kaplan |editor-last=McGary|editor-first=Jane |year=1984|title=Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers |publisher=[[Alaska Native Language Center]], [[University of Alaska Fairbanks]]}}</ref>. Сиреник језик је такође спадао у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом Јупик огранка<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=ysr "Ethnologue report for Yupik Sirenk"], ''Ethnologue'', Retrieved 2008-08-25.</ref>, а други га сматрају засебним огранком<ref>[http://www.uaf.edu/anlc/languages.html "Alaska Native Languages – An Overview"]. Retrieved 2008-08-25.</ref>. |
||
Према Центру за проучавање и документацију аљасканских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година<ref name="ANLC1" /><ref name="ANLC2">{{cite book |
Према Центру за проучавање и документацију аљасканских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година<ref name="ANLC1" /><ref name="ANLC2">{{cite book|last=Jacobson|first=Steven |authorlink=Steven A Jocobson |year=1984|title=Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers |publisher=Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks}}</ref>. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година<ref name="ANLC2" />. |
||
== Карактеристике == |
== Карактеристике == |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
:'''[[Алеутски језик]]''' |
:'''[[Алеутски језик]]''' |
||
:: Западни и централни дијалекти: |
:: Западни и централни дијалекти: |
||
::: Аткански |
::: Аткански дијалекат |
||
::: Бериншки дијалекат |
::: Бериншки дијалекат |
||
::: Атуански дијалекат |
::: Атуански дијалекат |
||
Верзија на датум 22. септембар 2016. у 02:55
Ескимско-алеутски језици су језичка породица заступљена на простору који се простире од Чукотке, преко Аљаске и северне Канаде, до Гренланда. Ова породица је подељена на две групе, алеутску (чини је један језик који се говори на западу Аљаске (полуострво Аљаска) и Алеутским острвима) и ескимску. Даље се ескимска породица дели на Јупик огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на Диомедовим острвима и на источном Гренланду се прилично разликују.[1]. Сиреник језик је такође спадао у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом Јупик огранка[2], а други га сматрају засебним огранком[3].
Према Центру за проучавање и документацију аљасканских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година[1][4]. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година[4].
Карактеристике
Језици ове породице су полисинтетички, што значи да се речи састоје од великог броја морфема, а често садржај речи може одговарати садржају целе реченице у језицима који нису полисинтетички (нпр. гренландска реч "Sikursuarsiurpugut" одговара реченици „Пловимо кроз велики лед“ у српском језику).
Ове језике карактеришу једноставни гласовни системи (најчешће не више од 15 сугласника и три самогласника (a, i, u)).
И поред тога што деле неке особине са домородачким језицима Америке, ескимско-алеутски језици нису у генетском сродству са њима.
Класификација
Ескимско-алеутски језици
- Алеутски језик
- Западни и централни дијалекти:
- Аткански дијалекат
- Бериншки дијалекат
- Атуански дијалекат
- Унангански дијалекат
- Источни дијалекти:
- Уналашки дијалекат
- Прибиловски дијалекат
- Белкофски дијалекат
- Акутански дијалекат
- Кашегски дијалекат
- Николски дијалекат
- Западни и централни дијалекти:
- Ескимски језици (или јупичко-инуитски језици)
- Јупички језици
- Централно аљаскански јупички језик
- Југтунски дијалекат
- Чевак чупички (или чугтунски) дијалекат
- Нунивак чупички (или чугтунски) дијалекат
- Сугпиачки језик или (алутички језик)
- Кониаг дијалекат
- Чугач дијалекат
- Сибирски јупички језик
- Чаплински дијалекат
- Јупички дијалекат острва Свети Лоренс
- Наукански
- Сиренички
- Централно аљаскански јупички језик
- Инуитски језици
- Инупиачки језик (или Инупиатски)
- Инупиачки дијалекат полуострва Севард (или кавиарачки)
- Инупиачки дијалекат северне Аљаске (или инупиатунски) (укључује умармиутунски)
- Инувиалуктунски језик
- Сиглитун дијалекат
- Инуинактун дијалекат (или Кангирјуармиутун)
- Нацилингмиутут дијалекат
- Инуктитутски језик
- Нунатсиавумиутут дијалекат
- Нунавимиутитут дијалекат
- Кикикталук нигиани дијалекат
- Кикикталук уанангани дијалекат
- Аивилимиутут дијалекат
- Кивалирмиутут дијалекат
- Гренландски језик
- Калалилсут дијалекат
- Тунумисут дијалекат
- Аванерсуак дијалекат (или Инуктун)
- Инупиачки језик (или Инупиатски)
- Јупички језици
Референце
- ^ а б Kaplan, Lawrence (1984). McGary, Jane, ур. Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks.
- ^ "Ethnologue report for Yupik Sirenk", Ethnologue, Retrieved 2008-08-25.
- ^ "Alaska Native Languages – An Overview". Retrieved 2008-08-25.
- ^ а б Jacobson, Steven (1984). Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks.
