Милош Трифуновић (политичар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon
Ред 41: Ред 41:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{портал|Биографија}}

Верзија на датум 28. септембар 2016. у 10:35

Милош Трифуновић
Лични подаци
Датум рођења(1871-10-30)30. октобар 1871.
Место рођењаУжице, Кнежевина Србија
Датум смрти19. фебруар 1957.(1957-02-19) (85 год.)
Место смртиБеоград, Федеративна Народна Република Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
Народна радикална странка
26. јун 1943 — 10. август 1943.
ПретходникСлободан Јовановић
НаследникБожидар Пурић
6. децембар 1926 — 24. децембар 1926.
ПретходникМомчило Нинчић
НаследникНинко Перић

Милош Трифуновић (рођен у Ужицу 30. октобра 1871, преминуо 19. фебруара 1957. у Београду) био је политичар.

Биографија

Гимназију завршио у Ужицу. Филозофски факултет завршио у Београду 1894. Професор гимназије у Ужицу

Министар просвете и црквених послова од 30. јуна 1917. до 3. новембра 1918. Министар просвете од 19. фебруара до 17. маја 1920, од 16. децембра 1922. до 2. маја 1923. Министар грађевина од 27. марта до 27. јула 1924. и заступник од 28. марта до 29. априла 1925. Министар вера од 6. новембра 1924. до 15. априла 1926. Министар просвете од 15. априла 1926. до 4. фебруара 1927. Заступник министра иностраних послова од 6. до 24. децембра 1926. Министар просвете од 27. марта 1941. до 26. јуна 1943. У мисији у САД од 3. октобра 1941. Председник Владе и министар унутрашњих послова од 26. јуна до 10. августа 1943. Члан Радикалне странке, члан Главног одбора, а тридесетих година у својству првог потпредседника, као заменик Аце Станојевића, води странку.

Од 1903. стално биран за народног посланика. Више пута био секретар Народне скупштине.

Сарађивао у часописима „Српски књижевни гласник“, „Нови живот“, у листовима „Самоуправа“ и „Одјек“.

Према подацима НБС, 1. априла 1941. године, у очекивању почетка рата, све је било спремно за евакуацију фонда библиотеке. Међутим, Милош Трифуновић, тадашњи министар просвете, забранио је евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке. Зграда библиотеке, погођена 6. априла 1941. у 16 часова, изгорела је до темеља.[1]

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе