Иван III Васиљевич — разлика између измена
м ciscenje |
м popunjavanje kutijice sa wikidate |
||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
| функција = |
| функција = |
||
| владавина = |
| владавина = |
||
| претходник = |
| претходник = [[Василиј II Слепи]] |
||
| наследник = |
| наследник = [[Василиј III Иванович]] |
||
| династија = [[Рјуриковичи]] |
| династија = [[Рјуриковичи]] |
||
| отац = |
| отац = [[Василиј II Слепи]] |
||
| мајка = |
| мајка = [[Maria of Borovsk]] |
||
| супружник = |
| супружник = [[Maria of Tver, Софија Палеолог]] |
||
| деца = [[Ivan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Helena of Moscow, Dimitri Ivanovitch, Q4415736]] |
|||
| деца = |
|||
| грб = |
| грб = |
||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
||
Верзија на датум 30. септембар 2016. у 12:22
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Иван III Васиљевич | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. јануар 1440. |
| Место рођења | Москва, Велика московска кнежевина |
| Датум смрти | 27. октобар 1505. (65 год.) |
| Место смрти | Москва, Велика московска кнежевина |
| Породица | |
| Супружник | Maria of Tver, Софија Палеолог |
| Потомство | Ivan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Helena of Moscow, Dimitri Ivanovitch, Q4415736 |
| Родитељи | Василиј II Слепи Maria of Borovsk |
| Династија | Рјуриковичи |
| Претходник | Василиј II Слепи |
| Наследник | Василиј III Иванович |
Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440 — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина. Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.
Проширење и самосталност
Област Јарослав анектира 1463. године, затим следи Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно осваја и Новгородску републику. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.
Потомство
У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина[1]:
- Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)
У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[1]:
- Василиј III Иванович, московски кнез (1505—1533)
- Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505—1536)
- Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505—1521)
- Симеон Иванович, кнез Калуге (1505—1518)
- Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519—1537)
- Елена, супруга литванског кнеза Александра I (1492—1506)
- Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)
Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[1]:
- Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског
Види још
Референце
- ^ а б в Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
Литература
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
