Геотехника — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м ѕ
Ред 2: Ред 2:


== Термин геотехника ==
== Термин геотехника ==
Термин геотехника је настао пре термина геотехничког инжењерства, и представља кованицу насталу од речи Геа - Земља и техника. Геотехника и геотехничко инжењерство не представљају синониме. Ради се о томе да је иако су термини слични по дефиницији разлика је у приступу, инжењерскогеолошком или грађевинском. У инжењерској геологији (геотехници) овај термин се употребљава да се проблематика која се изучава (терен у коме се гради) и добијени резултати истраживања и анализе, те квантитативни параметри приближе грађевинским инжењерима, односно оствари одговарајућа комуникација на пројектима. '''Инжењерска геологија и геотехника никако нису исто.''' Инжењерска геологија третира терен и на основу морфометријских и хидрогеолошких карактеристика терена, сеизмодинамичког модела терена, физичко-механичких карактеристика издвојених литолошких средина и развијених савремених геодинамичких процеса на предметном терену треба да дефинише услове и препоруке терена као и оцену повољности за даље планирање и коришћење терена (што се конкретно односи на урбаниѕацију терена) и по правилу третира знатно мање површине од обих којим се бави геотехника.
Термин геотехника је настао пре термина геотехничког инжењерства, и представља кованицу насталу од речи Геа - Земља и техника. Геотехника и геотехничко инжењерство не представљају синониме. Ради се о томе да је иако су термини слични по дефиницији разлика је у приступу, инжењерскогеолошком или грађевинском. У инжењерској геологији (геотехници) овај термин се употребљава да се проблематика која се изучава (терен у коме се гради) и добијени резултати истраживања и анализе, те квантитативни параметри приближе грађевинским инжењерима, односно оствари одговарајућа комуникација на пројектима. '''Инжењерска геологија и геотехника никако нису исто.''' Инжењерска геологија третира терен и на основу морфометријских и хидрогеолошких карактеристика терена, сеизмодинамичког модела терена, физичко-механичких карактеристика издвојених литолошких средина и развијених савремених геодинамичких процеса на предметном терену треба да дефинише услове и препоруке терена као и оцену повољности за даље планирање и коришћење терена (што се конкретно односи на урбанизацију терена) и по правилу третира знатно мање површине од обих којим се бави геотехника.
Геотехника има за задатак да на основу утврђене литолошке грађе терена, стања нивоа подземне воде у терену, морфолошких карактерисика и сеизмодинамичког модела терена, као и иѕведених одговарајућих геостатичких прорачуна дефинише конкретне услове за изградњу планираног објекта на предметној парцели, као и да дефинише услове за извођење грађевинских радова на ископу и фундирању објекта. Такође, на основу резултата спроведених геостатичких прорачуна, геотехника има за циљ да дефинише евентуалне интервентне мере у подтлу или да одреди начин и дубину фундирања објекта, а у циљу стабилности самог објекта
Геотехника има за задатак да на основу утврђене литолошке грађе терена, стања нивоа подземне воде у терену, морфолошких карактерисика и сеизмодинамичког модела терена, као и изведених одговарајућих геостатичких прорачуна дефинише конкретне услове за изградњу планираног објекта на предметној парцели, као и да дефинише услове за извођење грађевинских радова на ископу и фундирању објекта. Такође, на основу резултата спроведених геостатичких прорачуна, геотехника има за циљ да дефинише евентуалне интервентне мере у подтлу или да одреди начин и дубину фундирања објекта, а у циљу стабилности самог објекта


==Основни задаци геотехнике==
==Основни задаци геотехнике==

Верзија на датум 3. октобар 2007. у 06:23

Геотехника је научно-стручна област, која се бави изучавањем својстава, стања и понашања геолошке средине као и законитости њихових промена под утицајем одређене инжењерске делатности и/или природних процеса. Она се бави условима и начинима побољшања својстава и њиховим прилагођењем конкретним инжењерским захтевима као и проблемима израде разноврсних геотехничких конструкција.

Термин геотехника

Термин геотехника је настао пре термина геотехничког инжењерства, и представља кованицу насталу од речи Геа - Земља и техника. Геотехника и геотехничко инжењерство не представљају синониме. Ради се о томе да је иако су термини слични по дефиницији разлика је у приступу, инжењерскогеолошком или грађевинском. У инжењерској геологији (геотехници) овај термин се употребљава да се проблематика која се изучава (терен у коме се гради) и добијени резултати истраживања и анализе, те квантитативни параметри приближе грађевинским инжењерима, односно оствари одговарајућа комуникација на пројектима. Инжењерска геологија и геотехника никако нису исто. Инжењерска геологија третира терен и на основу морфометријских и хидрогеолошких карактеристика терена, сеизмодинамичког модела терена, физичко-механичких карактеристика издвојених литолошких средина и развијених савремених геодинамичких процеса на предметном терену треба да дефинише услове и препоруке терена као и оцену повољности за даље планирање и коришћење терена (што се конкретно односи на урбанизацију терена) и по правилу третира знатно мање површине од обих којим се бави геотехника. Геотехника има за задатак да на основу утврђене литолошке грађе терена, стања нивоа подземне воде у терену, морфолошких карактерисика и сеизмодинамичког модела терена, као и изведених одговарајућих геостатичких прорачуна дефинише конкретне услове за изградњу планираног објекта на предметној парцели, као и да дефинише услове за извођење грађевинских радова на ископу и фундирању објекта. Такође, на основу резултата спроведених геостатичких прорачуна, геотехника има за циљ да дефинише евентуалне интервентне мере у подтлу или да одреди начин и дубину фундирања објекта, а у циљу стабилности самог објекта

Основни задаци геотехнике

Основни задаци геотехнике су

  1. да обезбеди подлоге за рационално планирање, пројектовање, извођење и коришћење свих продуката инжењерске делатности
  2. пројектовање и извођење различитих технолошких поступака чији је крајњи циљ заштита, побољшање и прилагођавање терена потребама грађења и експлоатације
  3. пројектовање и извођење геотехничких конструкција.

Да би остварила задатке у оквиру планирања и извођења геотехничких истраживања врши се анализа и преглед постојеће документације, анализа сателитских и аероснимака, инжењерско-геолошко рекогносцирање терена, инжењерскогеолошко картирање терена, узимање узорака и анализа у лабораторији за механику тла, хемијска анализа. Као подлоге за геотехничка истраживања највише се користе топографске карте и планови и геолошке карте.

Место геотехнике у науци и пракси

Геотехника припада природним и техничким наукама. Може се рећи да геотехника своје корене вуче и свој темељ базира на природним наукама, пре свега геологији и геолошким дисциплинама тежећи да дефинише и објасни геолошке појаве, а да проблематику коју изучава посматра са техничке стране и тражи практична инжењерска решења, прави геотехничке моделе и прорачуне, за конкретне грађевинске објекте, било да су они надземни, подземни или специјални (нпр. бране, акумулације). Стога се геотехника изучава на природним (инжењери геологије, смер геотехника) али и техничким факултетима (инжењери геотехнике). Приступ изучавању геотехнике је сходно томе другачији али циљ геотехнике је исти.

Да би се направио добар геотехнички модел, не могу се свим појавама у терену као природној конструкцији приписивати одређене вредности без претходног њиховог разумевања. Стога је потребно познавати историју стварања терена, тј. "живот стенске масе", њену генезу и процесе који су је довели до стања у каквом је данас.

Види још

Спољашње везе