Уздин

Уздин
Румунска православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковачица
Становништво
— 2011.	2029
— густина	32*/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 10″ С; 20° 37′ 07″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	70 m
Површина	85,2* km2
Уздин Уздин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26216
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Уздин (мађ. Újozora, рум. Uzdâni) је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2029 становника.

Географски положај

Уздин - се налази северно од Ковачице, на удаљености од 10 км. Ово село припада Потамиским насељима и од ове реке је удаљено свега 5 км. Изграђен је на вишим деловима лесне заравни. Има повољне саобраћајне услове, јер је поред насеља изграђена пруга Панчево – Зрењанин – Кикинда, а кроз насеље пролази магистрални асфалтни пут истог правца. Атар овог банатског насеља се највећим својим делом простире на лесној заравни, мањим делом на лесној тераси, а најмањим делом у алувијалној равни. Коришћење ове три морфолошке целине, која су претешко прекривене различитим типовима и подтиповима плодног земљишта, уз савремених агротехничких мера вредни ратари Уздина постижу високе приносе у пројзводњи најразноврснијих култура.
Уздин је сеоско насеље панонског типа. Правоугаоног је облика са истуреним деловима на југу према средишту општине Ковачица. Улице су широке и секу се под правим углом. Коловози су асфалтирани у већем броју улица. Између изграђених тротоара и коловоза простиру се травњаци и цвећњаци. Улични дрвореди и парк у центру насеља одају изузетан естетски изглед насеља.

Историја

Средином 18 века ово насеље се помиње као пустара Бечкерецког округа под именом Велики и Мали Уздин. Ова пустара је била у власништву Ераских поседа, издатих у закуп. Формиране војне границе 1767. године на овом месту се насељава једна чета 12 пука немачко-банске граничне пуковније. Приликом Аустро-турског рата 1788. већи део ове јединице страда. За време Мађарске револуције 1848-1849 г. становништво Уздина морала је привремено да избегне. Поновним насељавањем највећи део становништва чине Румуни.

У попису 1910 г. ово банатско село је већ имало 1178 настањених кућа, у којима је зивело 5581 становника. У исто време изграђена је и Железничка пруга Бечкерек – Панчево, што је битно убрзало привредни развој насеља. Становништво У квантитативном кретању становништва од 1869 до 1981 г. у Уздину се запажају значајне промене. Највећи број становника ово насеље је имало 1890. 5935 становника. Од тада па до последње пописне године број становника је у постепеном и непрекидном опадању. Основни разлози сталног опадања су емиграциони процеси. Емиграције су биле развијене и пре Другог светског рата, а након ослобођења оне су се још више развиле.

Постанак Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу Дунав, од Титела до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и Румуне, који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. За овај период се везује насељавање и постанак Уздина.

Идући летњим путем према Падини на удаљености од 1кm. одмах испод узвишења Ђал налази се подигнут велики дрвени крст (висине 3m) Како нам је испричао данашњи Уздински свештеник Микле Теодор, на овом месту се одиграла велика битка за време Аустро-Турског рата, где је, у тој бици изгинуо велики број Уздинаца (1788. г.). Место на коме се налази данашњи Уздин, је њихова трећа локација, где се његово насељавање почело 1801. године. После укидања војне границе (1872. године) Уздин долази под Мађарску административну власт, која траје све до завршетка И св. рата. Становиништво Војводине румунске националности углавном је било смештено у Банату.

Према попису становника из 1921. године у Банату је било 72377 становника румунске националности. Интересантно је да се међу банатским Румунима после другог св. рата, није осетила значајније револуционарно расположење (као што је то било у Фаркаждину и Падини), а разлог је вероватно тај што је у току била разграничење са Румунијом и, које је трајало скоро пет година. (1919-1923). По попису становника из 1921. године Уздин је имао 5340 становника и 1161 домаћинство.

Становништво је углавном било румунске националности. Уздин данас као ни у целом Ковачичком срезу није било приватне велепоседничке земље. Једино је општина Уздин имала нешто више земље (ужи максимум 100.кј.) која је била погодна за ексропроприкацију у сврхе аграрне реформе. Тако је, већ по ступању на снагу претходних одредби за припрему аграрне реформе (10. априла 1919. године)
Министарство за аграрну реформу издавало мештанима Уздина земљу у закуп (као закуподавац) где је у почетку као новчана јединица плаћања била круна. После дужих преговора са општинским властима, у Уздину, крајем 1924. године донета је одлука да досељеници из Мађарске подигну себи нову колонију на Уздинском пашњаку површине од око 60 катастарско јутро. Оваквој одлуци аграрних власти супротставили су се и мештани и општинске власти Уздина.

Привреда

Уздин је типично војвођанско насеље у којем основно занимање становништва чине ратарство и сточарство. Пољопривредна производња је организована на индивидуалним и друштвеним поседима. Упоредом са ратарском и сточарском производњом, изградњом рибњака становници Уздина остварују и успешну производњу слатководне рибе. Велико пространство шуме и питома река Тамиш пружају веома повољне природне услове за даљи развој лова и риболова, за развој ловног и риболовног, излетничког, транзитног туризма.

Културни и духовни живот

Споменик палим жртвама у Другом светском рату са спомен чесмом такође се налази у средишту насеља. Дом културе ” Доина ” остварује веома значајне резултате у области културе. Први задаци културног уметничког стваралаштва јављају се у Уздину још 1898. године. Тада је формирано прво хорско друштво у насељу. У 1961. године оснива се секција наивних сликарки у уздину.
Године 1963 у оквиру дома културе оснива се галерија наивног сликарства.

Уздинске наивне сликарке Ануика Маран, Флорика Пуја, Марија Балан, Флорика Кец, Софија Доклеан, Мариоара Моторозеску, Ана Онцу, Виорика Лепуре, Софија Јонаску, Ануца Долама, Стелута Царан, Стелута Ђура, Петру Мезин…достигли су највећи домет у наивном сликарству и своја платна излажу у највећим светским галеријама. Ове вредне и успешне сликарке до сада су излагале у бројним европским и светским градовима и метрополама: Њујорк, Вашингтон, Мадрид, Минхен, Венеција, Гетебоег, Милан, Темишвар, Беч, Рим, Стокхолм, Београд, Загреб...

Духовни живот

Пошто је Уздин доминантно насељен Румунима, доминантна вера је преовлавна. Овде се налази Румунска православна црква Светог Георгија у Уздину, која је подигнута 1801. године од стране досељених Румуна, након након Аустоугарско-турског рата 1788. године. Спада у највеће и најраскошније храмове Румунске православне цркве у Војводини, и данас јединствени храм у целом православљу, са иконостасом у бидермајер стилу. Након што је делимично страдала у пожару 1850. године, када је изгорео торањ и дрвена кровна конструкција, црква је обновљена 1883. Иконостас, који није оштећен у пожару, осликао је од 1833. до 1836. године познати сликар Константин Данило, један од најистакнутијих представника бидермајера, стила који су српске и румунски уметници научили у Бечу, а који се везује првенствено за портретско сликарство.

Демографија

У насељу Уздин живи 1985 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,4 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 846 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 4.808 1953. 4.722 1961. 4.593 1971. 4.202 1981. 3.885 1991. 3.099 2.895 2002. 2.498 2.760

Етнички састав према попису из 2002.‍
Румуни			1.909	76,42%
Срби			349	13,97%
Роми			76	3,04%
Словаци			30	1,20%
Југословени			22	0,88%
Мађари			17	0,68%
Власи			7	0,28%
Црногорци			3	0,12%
Хрвати			3	0,12%
Немци			3	0,12%
Албанци			2	0,08%
Русини			1	0,04%
Македонци			1	0,04%
непознато			12	0,48%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	4			3
80+	36			54
75—79	42			53
70—74	68			83
65—69	73			109
60—64	85			82
55—59	75			68
50—54	78			84
45—49	100			97
40—44	76			65
35—39	90			63
30—34	91			74
25—29	84			81
20—24	60			57
15—19	70			73
10—14	78			78
5—9	63			52
0—4	82			67
Просек :	40,4			43,5

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.187 1.178 1.210 1.137 1.121 951 846

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 190 224 137 153 73 39 19 3 5 3 2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.032	245	675	87	23	2
Женски	1.046	158	662	200	19	7
УКУПНО	2.078	403	1.337	287	42	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	613	426	24	0	48
Женски	311	208	3	0	16
УКУПНО	924	634	27	0	64
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	13	21	7	5
Женски	0	0	22	4	0
УКУПНО	2	13	43	11	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	3	14	20	9
Женски	6	1	9	21	20
УКУПНО	10	4	23	41	29
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	8
Женски	0	1	0	0
УКУПНО	9	1	0	8

Напомене

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Уздин, на којој се налазе два насеља Путниково и Уздин.

Литература

• Коришћена Литература:
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево“
• »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.

Спољашње везе

Мапа општине Ковачица.

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)