Александар I Павлович — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 11: | Ред 11: | ||
| место_смрти = [[Таганрог]] |
| место_смрти = [[Таганрог]] |
||
| држава_смрти = [[Руска Империја]] |
| држава_смрти = [[Руска Империја]] |
||
| функција = [[Император сверуски| |
| функција = [[Император сверуски|император Русије]], краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Финска|Финске]] |
||
| владавина = [[1801]] — [[1825]]. |
| владавина = [[1801]] — [[1825]]. |
||
| претходник = [[Павле I Петрович]] |
| претходник = [[Павле I Петрович]] |
||
| наследник = [[Николај I Павлович]] |
| наследник = [[Николај I Павлович]] |
||
| династија = [[ |
| династија = [[Романов]] |
||
| отац = [[Павле I Петрович |
| отац = [[Павле I Петрович]] |
||
| мајка = [[Марија Фјодоровна (супруга Павла I)|Марија Фјодоровна]] |
| мајка = [[Марија Фјодоровна (супруга Павла I)|Марија Фјодоровна]] |
||
| супружник = [[Elizabeth Alexeievna]] |
| супружник = [[Elizabeth Alexeievna]] |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
||
}} |
}} |
||
'''Александар I Павлович''' ({{јез-рус|Александр I Павлович}}; [[Санкт Петербург]], [[23. децембар]] [[1777]] — [[Таганрог]], [[1. децембар]] [[1825]]) |
'''Александар I Павлович''' ({{јез-рус|Александр I Павлович}}; [[Санкт Петербург]], [[23. децембар]] [[1777]] — [[Таганрог]], [[1. децембар]] [[1825]]) био је [[император сверуски|руски император]] који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију [[Руска Империја|Русије]]. |
||
После пораза [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] у Русији [[1812]], имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања [[Света алијанса|Свете алијансе]] [[1815]]. године. Успешно је ратовао против [[Османско царство|Османског царства]] и помагао српским устаницима. |
После пораза [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] у Русији [[1812]], имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања [[Света алијанса|Свете алијансе]] [[1815]]. године. Успешно је ратовао против [[Османско царство|Османског царства]] и помагао српским устаницима. |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
== Ширење Руске Империје == |
== Ширење Руске Империје == |
||
Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са [[Шведска|Шведском краљевином]], [[Руска Империја|Русија]] је [[1809]]. припојила [[Финска|Финску]]. Три године касније, припојена је [[Молдавија|Бесарабија]], док су на [[Бечки конгрес|конгресу великих сила у Бечу]] Русији додељени источни и централни делови данашње [[Пољска|Пољске]]. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља ([[Грузија]] 1801-1815, [[Јерменија]] и [[Азербејџан]] 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа. |
Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са [[Шведска|Шведском краљевином]], [[Руска Империја|Русија]] је [[1809]]. припојила [[Финска|Финску]]. Три године касније, припојена је [[Молдавија|Бесарабија]], док су на [[Бечки конгрес|конгресу великих сила у Бечу]] Русији додељени источни и централни делови данашње [[Пољска|Пољске]]. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља ([[Грузија]] 1801-1815, [[Јерменија]] и [[Азербејџан]] 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа. |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
Ред 62: | Ред 62: | ||
[[Категорија:Умрли 1825.]] |
[[Категорија:Умрли 1825.]] |
||
[[Категорија:Руски императори]] |
[[Категорија:Руски императори]] |
||
[[Категорија: |
[[Категорија:Романов]] |
||
[[Категорија:Личности Наполеонових ратова]] |
[[Категорија:Личности Наполеонових ратова]] |
||
[[Категорија:Пољски краљеви]] |
[[Категорија:Пољски краљеви]] |
Верзија на датум 8. октобар 2016. у 22:47
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Александар I Павлович | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. децембар 1777. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 1. децембар 1825.47 год.) ( |
Место смрти | Таганрог, Руска Империја |
Породица | |
Супружник | Elizabeth Alexeievna |
Потомство | Grand Duchess Elizabeth Alexandrovna of Russia, Nikolai Lukash |
Родитељи | Павле I Петрович Марија Фјодоровна |
Династија | Романов |
император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске | |
Период | 1801 — 1825. |
Претходник | Павле I Петрович |
Наследник | Николај I Павлович |
Александар I Павлович (рус. Александр I Павлович; Санкт Петербург, 23. децембар 1777 — Таганрог, 1. децембар 1825) био је руски император који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију Русије.
После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима.
На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.
Унутрашња политика
Ширење Руске Империје
Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са Шведском краљевином, Русија је 1809. припојила Финску. Три године касније, припојена је Бесарабија, док су на конгресу великих сила у Бечу Русији додељени источни и централни делови данашње Пољске. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља (Грузија 1801-1815, Јерменија и Азербејџан 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.
Литература
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
- Аммон Ф. Г. В фаворе у кесаря: Александр I и Аракчеев
Спољашње везе