Јаша Продановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28: Ред 28:
| наследник 1 =
| наследник 1 =
}}
}}
'''Јаков М. Продановић – Јаша''' ([[Чачак]], [[23. април]] [[1867]] — [[Београд]], [[1. јун]] [[1948]]) је био српски [[политичар]], публициста и [[књижевник]].
'''Јаков М. Продановић – Јаша''' ([[Чачак]], [[23. април]] [[1867]] — [[Београд]], [[1. јун]] [[1948]]) је био српски [[политичар]], публициста и [[писац|књижевник]].


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 10. октобар 2016. у 06:01

Јаков Јаша Продановић
Лични подаци
Датум рођења(1867-04-23)23. април 1867.
Место рођењаЧачак, Кнежевина Србија
Датум смрти1. јун 1948.(1948-06-01) (81 год.)
Место смртиБеоград, Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка, Југословенска републиканска странка

Јаков М. Продановић – Јаша (Чачак, 23. април 1867Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.

Биографија

Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.

Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.

Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.

Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.

Умро је 1. јуна 1948. године.

Споменик Јаши Продановићу на Калемегдану.

Познатија дела

  • Уставни развитак и уставне борбе у Србији
  • Вук Караџић и Милош Обреновић
  • Наши и страни
  • Наша народна књижевност
  • Историја политичких странак и струја у Србији

Литература

Спољашње везе