Фибер оптички кабл — разлика између измена
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Optickikabl.png|мини|240п|''Фибер оптички кабл'']] |
<big><big>Велики текст</big><big><big>Велики текст</big><big><big>Велики текст</big></big></big></big>[[Датотека:Optickikabl.png|мини|240п|''Фибер оптички кабл'']] |
||
'''Оптички кабл''' се користи у [[Телекомуникације|телекомуникацијама]] за пренос сигнала. Преносни медијум је [[оптичко влакно]], а [[информација]] се преноси путем [[светлост]]и. У Србији се највише користе оптички каблови капацитета од 6 до 240 оптичких влакана. На уласку у оптичко влакно електрични сигнал се конвертује у светлост помоћу [[Светлећа диода|светлеће]] или [[Ласеркса диода|ласерске]] [[Диода|диоде]], а на пријему се претвара поново у електрични сигнал помоћу [[Фотодиода|фотодиоде]]. |
'''Оптички кабл''' се користи у [[Телекомуникације|телекомуникацијама]] за пренос сигнала. Преносни медијум је [[оптичко влакно]], а [[информација]] се преноси путем [[светлост]]и. У Србији се највише користе оптички каблови капацитета од 6 до 240 оптичких влакана. На уласку у оптичко влакно електрични сигнал се конвертује у светлост помоћу [[Светлећа диода|светлеће]] или [[Ласеркса диода|ласерске]] [[Диода|диоде]], а на пријему се претвара поново у електрични сигнал помоћу [[Фотодиода|фотодиоде]]. |
||
Предност оптичких каблова су: |
Предност оптичких каблова су: |
||
Верзија на датум 14. октобар 2016. у 16:58
Велики текстВелики текстВелики текст
Оптички кабл се користи у телекомуникацијама за пренос сигнала. Преносни медијум је оптичко влакно, а информација се преноси путем светлости. У Србији се највише користе оптички каблови капацитета од 6 до 240 оптичких влакана. На уласку у оптичко влакно електрични сигнал се конвертује у светлост помоћу светлеће или ласерске диоде, а на пријему се претвара поново у електрични сигнал помоћу фотодиоде. Предност оптичких каблова су:
- њихове далеко мање димензије у односу на бакарне каблове,
- могућност преноса велике количине информација,
- мало слабљење сигнала што дозвољава домете и до 200 km без појачања сигнала
- мања тежина по дужном метру
- лакше полагање како у земљу, тако под воду, на стубове или далеководе
- све нижа цена
- неосетљивост на електричне сметње, воду, ниске и високе температуре.
Оптички каблови су једино осетљиви на радиоактивно зрачење.
Први оптички кабл у Србији је положен октобра 1984. на релацији Телекомуникациони центар Београд - Централа Коњарник у дужини од 5,5 km. Године 2010. Србија има преко 15.000 километара положених оптичких каблова.
Због своје мале тежине оптички каблови се полажу у раније закопане пластичне цеви методом удувавања.
Настављање оптичких каблова
"Фабричка дужина"оптичког кабла, дужина која се испоручује из фабрика је око 2100 м. Због тога се оптичке деонице настављају једна за другом. Поступак је назван „сплајсовање“ а састоји се у заваривању дефакто стаклених влакана. Поступак се изводи под микроскопом при чему се за заваривање користи електрична енергија. Потребно је обезбедити велику чистоћу при раду.
Види још
- Пренос информација оптичким каблом
- Оптички етернет
- Оптичко влакно
- Оптичка спојница
- Оптички конектор
- Пигтејл
- Печкорд
Спољашње везе
- Оптички пренос и мерења (језик: српски)