Александар Атанацковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata
Ред 10: Ред 10:
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|2005|3|12|1920|4|29}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|2005|3|12|1920|4|29}}
| место_смрти = [[Категорија:Непознато место смрти]]
| место_смрти = Београд
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| школа =
| актуелни_клуб = -
| актуелни_клуб = -
| позиција = везни играч
| позиција = везни играч

Верзија на датум 16. октобар 2016. у 06:41

Александар Атанацковић
Александар Атанацковић
Лични подаци
Датум рођења (1920-04-29)29. април 1920.
Место рођења Београд, Краљевина СХС
Датум смрти 12. март 2005.(2005-03-12) (84 год.)
Место смрти Београд,
Позиција везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
-
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1964
-
-
-
Краљевина Југославија Југославија
Шаблон:ЗД СФРЈ Партизан
-
328/99
Репрезентативна каријера
1946-1948 Шаблон:ЗД СФРЈЈугославије 15/1
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1948. Лондон Југославија

Александар Атанацковић (Београд 29. април 192012. март 2005) је бивши фудбалски репрезентативац Југославије и фудбалски тренер.

Почео је да игра у београдској Југославији, а на лигашкој сцени појавио се у сезони 1937/38 године на месту левог крила. Касније је играо левог халфа и уз одличну технику и прецизан ударац, испољио је и добре организаторске способности.

После рата приступио је београдском Партизану за који је до 1954, кад је престао с активним играњем, одиграо 328 утакмица и постигао 99 голова. У дресу Партизана двапут је освајао првенство Југославије 1947. и 1949. године и двапут 1947. и 1952.

Уз осам сусрета за екипу Београда и шест за „Б“ репрезентацију (1940—1950), одиграо је и 15 утакмица за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 29. септембра 1946. у пријатељској утакмици против Чехословачке (4:2) у Београду, а последњу утакмицу одиграо је 11. јуна 1950. такође пријатељску против Швајцарске (4:0) у Берну. Учествовао је на олимпијском турниру 1948. у Лондону, на коме је репрезентација Југославије освојила сребрну медаљу.

По престанку с активним играњем 1954, радио је у стручном штабу Партизана, из кога је позајмљен и био тренер у Сарајева, Будућности из Титограда и Радничкога из Ниша. Пензионисан је 1981. године.

Спољашње везе