Теодор Тарановски — разлика између измена
м Робот: додато {{Authority control}} |
Нема описа измене |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = {{Датум рођења|1875|5|24}} |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1875|5|24}} |
||
| место_рођења = Плоњск |
| место_рођења = [[Плоњск]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = [[Руска Империја]] |
||
| датум_смрти = {{Датум смрти|1936|1|23|1875|5|24}} |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1936|1|23|1875|5|24}} |
||
| место_смрти = Београд |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]] |
||
| школа = Универзитет у Варшави |
| школа = [[Универзитет у Варшави]] |
||
|поље = |
|поље = |
||
|институција = |
|институција = |
||
| школа = [[Универзитет у Варшави]] |
|||
|студенти = |
|студенти = |
||
|познат_по = |
|познат_по = |
||
Верзија на датум 16. октобар 2016. у 07:25
| Теодор Тарановски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. мај 1875. |
| Место рођења | Плоњск, Руска Империја |
| Датум смрти | 23. јануар 1936. (60 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Образовање | Универзитет у Варшави |
Теодор Тарановски (Плоњск, 12/24. мај 1875 — Београд, 23. јануар 1936) је био руски правник и историчар који је након Руске револуције емигрирао у Краљевену Срба, Хрвата и Словенаца где је наставио своје научно стваралаштво. Отац је филолога Кирила Тарановског.
Детињстви и младост
Рођен је у мешовитој руско-пољској породици. Завршио је гимназију у Варшави и Правни факултет Руског универзитета. Професори су му били и чувени изучаваоци јужнословенског права Теодор Леонтовић и Теодор Зигељ. Прве научне радове објавио је још као студент. Магистар је постао 1899. и постављен је на место доцента на Катедри енциклопедије права варшавског универзитета.
Научни рад
Почетни успеси младог научника омогућили су му да предаје на више универзитета. Редовни професор постао је са 36 година након што је објавио монументално дело Догматика позитивног државног права у Француској за време старог режима. Понуду министра просвете да постане професор Петроградског универзитета одбио је уз образложење да не жели угледно место без претходног избора. Професор овог факултета постао је тек 1917. године.
Од 1920. до 1936. године био је професор на Правном факултету у Београду где је систематски испитавао српско средњовековно право нарочито Душанов законик. Није подлегао романтичарском заносу због чланова овог законика који су наизглед осликавали изузетно напредно друштво (рад Начело законитости у Законику цара Стефана Душана). Чланове који стављају закон изнад цара види више као одраз владарско-правне идеологије него одраз правне праксе.[1] Бавио се упоређивањем различитих правних споменика средњовековног словенског права. Српској правној прошлости посветио је капитално дело Историја српског права у немањићкој држави. Међу његовом рукописном заоставштином налази се и довршена монографија о Душановом законику.
За редовног члана Српске краљевске академије изабран је 1932. године.
Извори
- ^ Енциклопедија српске историографије, приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд 1997.
Спољашње везе
