Нилс Бор — разлика између измена
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata |
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
| место_смрти = [[Копенхаген]] |
| место_смрти = [[Копенхаген]] |
||
| држава_смрти = [[Данска]] |
| држава_смрти = [[Данска]] |
||
| школа = Универзитет у Копенхагену, |
| школа = [[Универзитет у Копенхагену, Тринити колеџ]] |
||
| поље = [[физика]] |
| поље = [[физика]] |
||
| институција = |
| институција = |
Верзија на датум 16. октобар 2016. у 09:32
Нилс Бор | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. октобар 1885. |
Место рођења | Копенхаген, Данска |
Датум смрти | 18. новембар 1962.77 год.) ( |
Место смрти | Копенхаген, Данска |
Образовање | Универзитет у Копенхагену, Тринити колеџ |
Научни рад | |
Поље | физика |
Познат по | Копенхагенска интерпретација Боров модел Зомерфелд-Борова теорија |
Награде | Нобелова награда за физику (1922) Медаља Френклин (1926) |
Нилс Хенрик Дејвид Бор (дан. Niels Henrik David Bohr; Копенхаген, 7. октобар 1885 — Копенхаген, 18. новембар 1962) био је дански физичар. Један је од најистакнутијих научника 20. века. Зачетник је савремене атомистике.
Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику. Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.
Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.
По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.
Доприноси физици
- Модел атома
- Принцип кореспонденције
- Копенхагенска интерпретација квантне механике.
- Принцип комплементарности: појава може бити посебно анализирана као да има неколико контрадикторних особина на пример, таласно-честични дуализам.
Спољашње везе