Беласица — разлика између измена

Беласица
Беласица
	Датотека:Belasitsa.jpg Сателитска слика Беласице
Географске карактеристике
Највиша тачка	Радомир
Ндм. висина	2,029 m
Координате	41° 20′ 00″ С; 22° 57′ 00″ И / 41.3333° С; 22.9500° И 41° 20′ 00″ С; 22° 57′ 00″ И / 41.3333° С; 22.9500° И
Географија
	Беласица
Државе	Република Македонија Бугарска Грчка

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 16. октобар 2016. у 21:03

У древно време античке Македоније ова планина је називана ,,Орбел" што значи исто са : ,,Гора бела". Ти наши антички предци из разих сродних и мање сродних племена су за гора и планина говорили у разним ипак сродним дијалектима ове именице : гор, гора, сор, ор, хор, хур, кара, таул, таур, тавор, хелм, холм, схан све до Кине што је сродно са Вулкан и Балкан. Затим за брег су говорили : бриг, фриг, берг и слично. Краљ Касандар је 310. године пре нове ере на Орбелу населио око 20000 Илира из племена Аутариати чије се име из сложенице овако чита : ,,А у Тари ати" дакле ,,На висини гори племе/народ". У древно време су облици : ати, ети, ити, итис, етис, атис, адис, ади, еди, аде, оти, ути, едо и слични значили : син, дете, потомак . . . одакле се изводи порекло племена и народа, за које данас кажемо ,,етимологија". Аутариати које записујемо савремено и као Аутаријати су отишли на југоисток јер је те 310. године п. н. е. на њиховом простору завладала страшна најезда жаба и мишева које су преносиле разне болести али које су такође јеле и њихову храну. Болести и глад су завладали њиховим земљама. Њих смо у антици називали између осталога и : ,,Земои, Земала". Земои античким Грецианима, Граихкосима/,,Пореклом са старе и усахле земље" мислећи на простор античког Епира а данашње Албаније, исто са Грцима како их данас називамо је ,,Земля, на Землю" код данашњих Русса а намерно пишем са два с како јесте правилно још од антике из древне Тхрасие исто са Тракије. Два с су поштали оштро ß код Дојчера Алемана Германа Немаца, звано и есцет. Земала код Тхрасиана исто са Трачана је садашње наше земаља у множини. Земои и Земала је Земља те све до данас ми за човека пореклом са исте земље и из истог или сродног народа кажемо : ,,Земо наш." Тари је исто са Тара чије име значи : ,,Узвишена, висока, достојна" а ово име се користи још од древне антике све од Индије до Ирске. Именица садашња торањ је изведена од Тара преко таранј н+ј=њ до тарањ и торањ данас. Беласица (македонски и бугарски: Беласица, грчки: Μπέλες - Белес или Κερκίνη - Керкини) је планина у југоисточној Европи између средишњег дела северне Грчке (око 50%), југоисточне Републике Македоније (30%) и југозападне Бугарске (20%). На планини се одиграла битка 1014. између византијског цара Василија II и цара Самуила, која је довела до пропасти његове државе.

Планински масив је око 60 km дугачак и широк између 7 и 9 km. Планина се налази североисточно од Дојранског језера. Највиши врхови су Радомир (Калабак) који се налази на 2.029 m надморске висине на бугарско-грчкој граници и Поље 1.888 m на самој тромеђи. Клима ове регије подлеже јаком медитеранском утицају. На македонском делу Беласице се налази познати Смоларски водопад. Планина се налази у близини македонског града Струмица и бугарског града Петрича.

Беласица је 2003. постала еврорегион.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Види још

Планине у Републици Македонији

Спољашње везе

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 | изговор =
 }}
-У древно време античке Македоније ова планина је називана ,,Орбел" што значи исто са : ,,Гора бела". Ти наши антички предци из разих сродних и мање сродних племена су за гора и планина говорили у разним ипак сродним дијалектима ове именице : гор, гора, сор, ор, хор, хур, кара, таул, таур, тавор, хелм, холм, схан све до Кине што је сродно са Вулкан и Балкан. Затим за брег су говорили : бриг, фриг, берг и слично. Краљ Касандар је 310. године пре нове ере на Орбелу населио око 20000 Илира из племена Аутариати чије се име из сложенице овако чита : ,,А у Тари ати" дакле ,,На висини гори племе/народ". У древно време су облици : ати, ети, ити, итис, етис, атис, адис, ади, еди, аде, оти, ути, едо  и слични значили : син, дете, потомак . . . одакле се изводи порекло племена и народа, за које данас кажемо ,,етимологија". Аутариати које записујемо савремено и као Аутаријати су отишли на југоисток јер је те 310. године п. н. е. на њиховом простору завладала страшна најезда жаба и мишева које су преносиле разне болести али које су такође јеле и њихову храну. Болести и глад су завладали њиховим земљама. Њих смо у антици називали између осталога и : ,,Земои, Земала". Земои античким Грецианима, Граихкосима/,,Пореклом са старе и усахле земље" мислећи на простор античког Епира а данашње Албаније, исто са Грцима како их данас називамо је Земљој и Земљои код данашњих Русса а намерно пишем са два с како јесте правилно још од антике из древне Тхрасие исто са Тракије. Земала код Тхрасиана исто са Трачана је садашње наше земаља у множини. Земои и Земала је Земља те све до данас ми за човека пореклом са исте земље и из истог или сродног народа кажемо : ,,Земо наш." Тари је исто са Тара чије име значи : ,,Узвишена, висока, достојна" а ово име се користи још од древне антике све од Индије до Ирске. Именица садашња торањ је изведена од Тара преко таранј н+ј=њ до тарањ и торањ данас. '''Беласица''' ([[Македонски језик|македонски]] и [[Бугарски језик|бугарски]]: ''-{Беласица}-'', [[Грчки језик|грчки]]: Μπέλες - Белес или Κερκίνη - Керкини) је планина у југоисточној Европи између средишњег дела северне [[Грчка|Грчке]] (око 50%), југоисточне [[Република Македонија|Републике Македоније]] (30%) и југозападне [[Бугарска|Бугарске]] (20%). На планини се одиграла битка [[1014]]. између [[византијско царство|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] и цара [[Самуило (цар)|Самуила]], која је довела до пропасти [[Самуилово царство|његове државе]].
+У древно време античке Македоније ова планина је називана ,,Орбел" што значи исто са : ,,Гора бела". Ти наши антички предци из разих сродних и мање сродних племена су за гора и планина говорили у разним ипак сродним дијалектима ове именице : гор, гора, сор, ор, хор, хур, кара, таул, таур, тавор, хелм, холм, схан све до Кине што је сродно са Вулкан и Балкан. Затим за брег су говорили : бриг, фриг, берг и слично. Краљ Касандар је 310. године пре нове ере на Орбелу населио око 20000 Илира из племена Аутариати чије се име из сложенице овако чита : ,,А у Тари ати" дакле ,,На висини гори племе/народ". У древно време су облици : ати, ети, ити, итис, етис, атис, адис, ади, еди, аде, оти, ути, едо  и слични значили : син, дете, потомак . . . одакле се изводи порекло племена и народа, за које данас кажемо ,,етимологија". Аутариати које записујемо савремено и као Аутаријати су отишли на југоисток јер је те 310. године п. н. е. на њиховом простору завладала страшна најезда жаба и мишева које су преносиле разне болести али које су такође јеле и њихову храну. Болести и глад су завладали њиховим земљама. Њих смо у антици називали између осталога и : ,,Земои, Земала". Земои античким Грецианима, Граихкосима/,,Пореклом са старе и усахле земље" мислећи на простор античког Епира а данашње Албаније, исто са Грцима како их данас називамо је ,,Земля, на Землю" код данашњих Русса а намерно пишем са два с како јесте правилно још од антике из древне Тхрасие исто са Тракије. Два с су поштали оштро ß код Дојчера Алемана Германа Немаца, звано и есцет. Земала код Тхрасиана исто са Трачана је садашње наше земаља у множини. Земои и Земала је Земља те све до данас ми за човека пореклом са исте земље и из истог или сродног народа кажемо : ,,Земо наш." Тари је исто са Тара чије име значи : ,,Узвишена, висока, достојна" а ово име се користи још од древне антике све од Индије до Ирске. Именица садашња торањ је изведена од Тара преко таранј н+ј=њ до тарањ и торањ данас. '''Беласица''' ([[Македонски језик|македонски]] и [[Бугарски језик|бугарски]]: ''-{Беласица}-'', [[Грчки језик|грчки]]: Μπέλες - Белес или Κερκίνη - Керкини) је планина у југоисточној Европи између средишњег дела северне [[Грчка|Грчке]] (око 50%), југоисточне [[Република Македонија|Републике Македоније]] (30%) и југозападне [[Бугарска|Бугарске]] (20%). На планини се одиграла битка [[1014]]. између [[византијско царство|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] и цара [[Самуило (цар)|Самуила]], која је довела до пропасти [[Самуилово царство|његове државе]].
 Планински масив је око 60 km дугачак и широк између 7 и 9 -{km}-. Планина се налази североисточно од [[Дојранско језеро|Дојранског језера]]. Највиши врхови су [[Радомир (врх)|Радомир]] (Калабак) који се налази на 2.029 -{[[метар|m]]}- надморске висине на бугарско-грчкој граници и Поље 1.888 -{m}- на самој тромеђи. Клима ове регије подлеже јаком медитеранском утицају. На македонском делу Беласице се налази познати [[Смоларски водопад]]. Планина се налази у близини македонског града [[Струмица]] и бугарског града [[Петрич (град)|Петрича]].