Црвени трг — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{bez_izvora}}
{{Координате|55_45_15_N_37_37_12_E_type:landmark_region:RU-MOV|55° 45′ 15" СГ Ш, 37° 37′ 12" ИГД}}
{{Координате|55_45_15_N_37_37_12_E_type:landmark_region:RU-MOV|55° 45′ 15" СГ Ш, 37° 37′ 12" ИГД}}
[[Датотека:Московский Кремль №5.JPG|десно|мини|250п|Поглед [[Храм Василија Блаженог]] и [[Кремљ]] на Црвеном тргу у [[Москва|Москви]].]]
[[Датотека:Московский Кремль №5.JPG|десно|мини|250п|Поглед [[Храм Василија Блаженог]] и [[Московски кремљ|Кремљ]] на Црвеном тргу у [[Москва|Москви]].]]
'''Црвени трг''' ({{јез-рус|Красная площадь}}) је најпознатији [[Москва|московски]] [[град]]ски [[трг]]. Трг одваја [[Московски Кремљ]], некадашњу царску, а данашњу службену резиденцију [[председник Руске Федерације|руског председника]], од старе [[Историја|историјске]] [[Трговина|трговачке]] четврти [[Китај-город]]. Како се главне московске [[улице]] управо одавде шире у свим смеровима, Црвени трг се често сматра средишњим московским тргом и срцем целе [[Русија|Русије]]. [[1991]]. године Црвени трг је уврштен на [[Унеско|УНЕСКОв]] попис [[Светска баштина|светске баштине]].
'''Црвени трг''' ({{јез-рус|Красная площадь}}) је најпознатији [[Москва|московски]] [[град]]ски [[трг]]. Трг одваја [[Московски Кремљ]], некадашњу царску, а данашњу службену резиденцију [[председник Руске Федерације|руског председника]], од старе [[Историја|историјске]] [[Трговина|трговачке]] четврти [[Китај-город]]. Како се главне московске [[улице]] управо одавде шире у свим смеровима, Црвени трг се често сматра средишњим московским тргом и срцем целе [[Русија|Русије]]. [[1991]]. године Црвени трг је уврштен на [[Унеско|УНЕСКОв]] попис [[Светска баштина|светске баштине]].



Верзија на датум 20. октобар 2016. у 08:14

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:55_45_15_N_37_37_12_E_type:landmark_region:RU-MOV
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Поглед Храм Василија Блаженог и Кремљ на Црвеном тргу у Москви.

Црвени трг (рус. Красная площадь) је најпознатији московски градски трг. Трг одваја Московски Кремљ, некадашњу царску, а данашњу службену резиденцију руског председника, од старе историјске трговачке четврти Китај-город. Како се главне московске улице управо одавде шире у свим смеровима, Црвени трг се често сматра средишњим московским тргом и срцем целе Русије. 1991. године Црвени трг је уврштен на УНЕСКОв попис светске баштине.

Историја трга

На месту данашњег Црвеног трга, некада су се налазиле дрвене грађевине које су срушене 1493. године на захтев цара Ивана III. Цар је донео ту одлуку због учесталих пожара који би се у трену проширили на сву осталу дрвену грађу. Новоотворени простор постепено се развио у главну московску тржницу. Касније се користио за разне јавне свечаности и прокламације, а с времена на време послужио је и као место крунисања руских царева. Трг се поступно изграђивао и добио данашњи изглед. Како некад, тако и данас служи за разне службене церемоније руске владе.

Богата историја Црвеног трга приказана је и на многим уметничким делима, укључујући слике Василија Сурикова, Константина Јуона и других.

Занимљиво је да име Црвени трг није изведено према боји плоча којим је поплочан. Није изведено ни од црвене боје која асоцира на комунизам. Наиме, у руском језику придев красный има два значења. Прво, главно значење је црвени, а друго архаично значење је красан, леп баш као и у српском језику. Придев красная (у архаичном значењу) испрва се односио на Цркву светог Василија Блаженог, а накнадно се пренело и на оближњи трг, негде у 17. веку. Неколико старијих руских градова назвало је своје главне тргове такође именом „Красная площадь“ према централном московском тргу.

Током совјетске ере, Црвени трг је задржао свој значај, поставши главним тргом нове совјетске државе. Уз то што је постао службена адреса совјетске владе, постао је и познат по војним парадама. Како би се направило места за тешка војна возила која нису могла да уђу на трг, комунисти су одлучили да сруше Казањску катедралу и Иверску капелу с вратима ускрснућа (оба срушена здања су поново изграђена током деведесетих). Разматрала се и могућност рушења московског најпознатијег симбола – Цркве Светог Василија Блаженог. Легенда каже како је Стаљинов сарадник и особа која је била на челу пројекта реконструкције Москве - Лазар Каганович, припремио посебан план обнове Црвеног трга у којем је катедрала уклоњена. План је предочио Стаљину где га је уверавао како је то здање трн у оку и главна запрека за параде и саобраћај уопште. Стаљин му је приговорио са познатом реченицом: “Лазаре! Врати је назад!”

Међу најпознатије московске параде убраја се она из 1941. када је град био опкољен Немцима и када су војне јединице директно с Црвеног трга ишле на прве линије ратишта, и Парада победе 1945. када су преживели војници бацали заставе поражене нацистичке војске испред Лењиновог маузолеја.

Дана 28. маја 1987, деветнаестогодишњи немачки пилот Матијас Руст приземљио се лаким авионом на Васиљевски кеј одмах поред Црвеног трга.

Знаменитости

Свака зграда на Црвеном тргу има своју историју. Једна од њих је и Лењинов маузолеј у којем је изложено балзамовано тело Владимира Иљича Лењина, оснивача Совјетског Савеза. Поред маузолеја је обновљени Храм Василија Блаженог са својих једанаест торњева, а ту је такође и Кремљ са својим катедралама. С источне стране налази се ГУМ, некадашња највећа трговачка кућа у Совјетском Савезу, а поред ње обновљена Казањска катедрала. На северној страни налази се Државни историјски музеј. Једини споменик на тргу је бронзани споменик Кузми Мињину и Дмитрију Пожарском који су помогли у ослобађању Москве од Пољака 1612.

Сам трг је 695 метара дуг и 130 метара широк.

Галерија

Спољашње везе