Нижњи Новгород — разлика између измена

Координате: 56° 19′ 37″ С; 44° 00′ 00″ И / 56.326944° С; 44° И / 56.326944; 44
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Добавление сведений. Удаление дубликатов из карточки
Нема описа измене
Ред 36: Ред 36:
'''Нижњи Новгород''' ({{јез-рус|Нижний Новгород}}) је [[град]] у [[Русија|Русији]] и административни центар [[Нижегородска област|Нижегородске области]]. Нижњи Новгород је [[главни град]] [[Поволшки федерални округ|Поволшког федералног округа]], a налази се на ушћу [[Ока (река)|Оке]] и [[Волга|Волге]]. Према попису становништва из [[2010]]. у граду је живело 1.250.615 [[становништво|становника]]. По величини је пети град у држави. Од [[1932]]. до [[1990]]. град се звао '''Горки''' по писцу [[Максим Горки|Максиму Горком]].
'''Нижњи Новгород''' ({{јез-рус|Нижний Новгород}}) је [[град]] у [[Русија|Русији]] и административни центар [[Нижегородска област|Нижегородске области]]. Нижњи Новгород је [[главни град]] [[Поволшки федерални округ|Поволшког федералног округа]], a налази се на ушћу [[Ока (река)|Оке]] и [[Волга|Волге]]. Према попису становништва из [[2010]]. у граду је живело 1.250.615 [[становништво|становника]]. По величини је пети град у држави. Од [[1932]]. до [[1990]]. град се звао '''Горки''' по писцу [[Максим Горки|Максиму Горком]].


Град је велики индустријски и привредни центар региона Волге. Овде је Нижегородска сајам - главни место за бројним конференцијама. Административно се дели на 8 округ.
Град је велики индустријски и привредни центар. Овде је Нижегородска сајам - главни место за бројним конференцијама. Административно се дели на 8 округ.


У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс. Главни политички и историјски центар града, области и Поволшког федералног округа. Овде је седиште гувернера Нижегородске области, градоначелника града и опуномоћеног представника председника Русије. Пре Кремљ је централни трг на Минин и Пожарскому.
У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс. Главни политички и историјски центар града, области и Поволшког федералног округа. Овде је седиште гувернера Нижегородске области, градоначелника града и опуномоћеног представника председника Русије. Пре Кремљ је централни трг на Минин и Пожарскому.

Верзија на датум 20. октобар 2016. у 08:38

Нижњи Новгород
Нижний Новгород
Датотека:Nizhny Novgorod Montage (2016).png
Кремљ, Александар Невски Катедрала, сајам, Државна банка, Минин и Позхарски трг, Цхкалов степениште
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки
ОбластНижегородска област
Основан1221
Статус града1779.
Стара именаГорки
Становништво
Становништво
 — 2010.1.250.615
Географске карактеристике
Координате56° 19′ 37″ С; 44° 00′ 00″ И / 56.326944° С; 44° И / 56.326944; 44
Временска зонаUTC+3
Апс. висина200 m
Површина410,68[1][2] - 466,5[3] km2
Нижњи Новгород на карти Русије
Нижњи Новгород
Нижњи Новгород
Нижњи Новгород на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникОлег Валентинович Сорокин
Поштански број603000–603999
Позивни број831
Регистарска ознака52, 152
ОКАТО код22401
Веб-сајт
www.admgor.nnov.ru

Нижњи Новгород (рус. Нижний Новгород) је град у Русији и административни центар Нижегородске области. Нижњи Новгород је главни град Поволшког федералног округа, a налази се на ушћу Оке и Волге. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.250.615 становника. По величини је пети град у држави. Од 1932. до 1990. град се звао Горки по писцу Максиму Горком.

Град је велики индустријски и привредни центар. Овде је Нижегородска сајам - главни место за бројним конференцијама. Административно се дели на 8 округ.

У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс. Главни политички и историјски центар града, области и Поволшког федералног округа. Овде је седиште гувернера Нижегородске области, градоначелника града и опуномоћеног представника председника Русије. Пре Кремљ је централни трг на Минин и Пожарскому.

Географија

Арров Ока и Волга

Нижњи Новгород је смештен у долини реке Волге, на ушћу реке Оке. На Волги постоји неколико речних острва. Рељеф око града је низикски. На простору града постоји неколико мањих ријека и језера (најзначајније је језеро Мешчерскоје). Северно од града на Волги је велико вештачко језеро Нижњи Новгород које се службено још увек зове Горковско вештачко језеро према имену Горки. У близини Нижњег Новгорода су градови Бор и Дзержинск.

Клима

Клима је континентална, слична московској. Годишња количина падалина није велика.

Клима Нижњег Новгорода
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 5,5
(41,9)
7,0
(44,6)
17,3
(63,1)
26,3
(79,3)
32,5
(90,5)
36,3
(97,3)
36,4
(97,5)
36,0
(96,8)
31,0
(87,8)
24,2
(75,6)
13,2
(55,8)
8,5
(47,3)
36,4
(97,5)
Средњи максимум, °C (°F) −6,9
(19,6)
−5,5
(22,1)
0,6
(33,1)
10,4
(50,7)
18,1
(64,6)
22,5
(72,5)
23,8
(74,8)
21,3
(70,3)
14,9
(58,8)
7,0
(44,6)
−1,0
(30,2)
−4,7
(23,5)
8,4
(47,1)
Просек, °C (°F) −10,0
(14)
−8,9
(16)
−3,0
(26,6)
5,7
(42,3)
12,6
(54,7)
17,2
(63)
18,7
(65,7)
16,3
(61,3)
10,6
(51,1)
3,9
(39)
−3,3
(26,1)
−7,5
(18,5)
4,4
(39,9)
Средњи минимум, °C (°F) −12,8
(9)
−11,8
(10,8)
−6,1
(21)
2,1
(35,8)
7,9
(46,2)
12,7
(54,9)
14,5
(58,1)
12,4
(54,3)
7,3
(45,1)
1,4
(34,5)
−5,4
(22,3)
−10,1
(13,8)
1,1
(34)
Апсолутни минимум, °C (°F) −41,2
(−42,2)
−37,2
(−35)
−28,3
(−18,9)
−19,7
(−3,5)
−6,9
(19,6)
−1,8
(28,8)
4,6
(40,3)
0,9
(33,6)
−5,5
(22,1)
−16,0
(3,2)
−29,4
(−20,9)
−41,4
(−42,5)
−41,4
(−42,5)
Количина падавина, mm (in) 43
(16,9)
36
(14,2)
30
(11,8)
39
(15,4)
51
(20,1)
69
(27,2)
78
(30,7)
74
(29,1)
62
(24,4)
63
(24,8)
56
(22)
52
(20,5)
653
(257,1)
Извор: Погода и климат

Историја

Центар средњовековних владара

Град је основао Велики Војвода Јуриј II од Владимира 1221. године на ушћу две важне реке Оке и Волге. Био је главна тврђава која је чувала границу, а предност је био ров око ње који су формирале две реке.

Заједно са Москвом и Твером, Нижњи Новгород је био један од градова који је избегао пустошење од стране Монгола и израстао у велики политички центар Русије тог времена. Важност града се повећала премештањем седишта моћне Суздаљске кнежевине из Городетса 1350. године.

Велики војвода Дмитриј Константинович (1323—1383) настојао је да своју престоницу направи конкурентном Москви, изградивши камену цитаделу и неколико цркава и поставши покровитељ историчара. Овде је написана и Руска Прва Хроника или Лаурентијанов кодекс 1377. године. Од 1392. Нижњи Новгород је део Велике московске кнежевине. Након тога центар Русије је постала Москва, а значај Нижњег Новгорода је опао.

Кримски Татари су разорили град 1408. Московски кнежеви су га брзо обновили и саградили јаку тврђаву (кремљ) првенствено за борбу против Татара из Казана.

Модерно време

У каснијим вековима у доба Руског царства Нижњи Новгород је био првенствено значајан трговачки центар. Од 1817. се у граду одржавао Макарјев сајам, један од најзначајнијих светских сајмова. Почетком 20. века почела се развијати индустрија (посебно металопрерађивачка).

Совјетска власт је 1927. саградила први мост преко Волге. 1932. је град назван Горки према књижевнику Максиму Горком који је рођен у граду. У Горки је био протеран руски физичар Андреј Сахаров који је тамо био у изолацији. Због њега је Горки био затворени град и у њега нико није смео ући без посебне дозволе. Тиме се хтело спријечити Сахаровљева комуникација са свијетом. Након пада комунизма 1991. град је отворрен и свако сме слободно ући у њега. Враћено му је старо име Нижњи Новгород указом Бориса Јељцина.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.250.615 становника.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2013.
643.689941.9621.170.1331.344.4741.438.1331.311,252[4]1.250.6191,259,921

Привреда

Саобраћај

Међународна сарадња

Галерија

Види још

Референце

Спољашње везе