Навара — разлика између измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м sablon |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Координате|41_23_N_2_11_E_type:city(1593075)_region:ES-CT|41° 23' С, 2° 11' И}} |
|||
{{Друго значење 2}} |
{{Друго значење 2}} |
||
{{АП Шпаније |
{{АП Шпаније |
Верзија на датум 22. октобар 2016. у 08:26
Навара Navarra Nafarroa | |
---|---|
Држава | Шпанија |
Админ. центар | Памплона |
Службени језик | шпански, баскијски |
Председник | Мигел Санз Сесма (UPN) |
Површина | 10.391 km2 |
— број ст. | 601.874 |
— густина ст. | 57,92 ст./km2 |
Број посланика (конгрес/сенат) | 5/5 |
Званични веб-сајт |
Навара (шп. Comunidad Foral de Navarra; баск: Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa) је једнопровинцијска аутономна шпанска покрајина на северу Иберијског полуострва. Граничи се на северу са Француском, на истоку са Арагоном, на југу са Риохом и на истоку са Баскијом.
Састоји се од 272 општине, и има 601.874 становника (2006), од којих отприлике трећина живи у главном граду Памплони. Навара је тзв. једнопровинцијална аутономна покрајна.
Садашња управно-правна организација има за основу Статут аутономије из 1982, који укључује традиционални састав историјски стечених права и слобода (фуерос), призатих и шпанским Уставом из 1978.
Навара, као и друге аутономне покрајине, има свој парламент и владу. Здравство, запошљавање, образовање и социјална помоћ, заједно са изградњом станова, урбаним планирањем, политиком заштите животне средине, налазе се у надлежности аутономних институција Наваре. За разлику од других аутономних покрајина (осим Баскије), Навара има и аутономију при убирању пореза, иако мора да следи неке смернице које утврђује шпанска влада.
Традиционално, Навара је била мала аграрна и слабо развијена регија. Данас је једна од богатијих аутономних покрајина с друштвено-економским благостањем, захваљујући прије свега развоју индустрије и услужних делатности у Памплони, главном граду покрајине. Стопа незапослености је међу најнижима у Шпанији (7,41 % 2005), а доходак по глави становника међу највишим.
Језици
Према закону из 1986. којим је уређено говорно подручје где баскијски језик има статус службеног језика, Навара је језично подељена на три зоне: баскофону, мешовиту и хиспанофону.
У баскофоној и мешовитој зони баскијски има службени статус, заједно са шпанским, док у хиспанофоној зони нема статус службеног језика. Статус службеног језика претпоставља да, између осталог, географски називи буду исписани на баскијском, ка о и гаранцију права грађана да се служе баскијским у комуникацији са јавном управом.
Енергетска политика
Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до 2010. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У 2004. години, 61 % потребне енергије долазило је из еколошких извора (43,6 % из 28 ветроелектрана, 12 % из 100 малих хидроелектрана и 5,3 % из биоелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 MWs, заједно с још неколико мањих.
Програм развоја од 2004. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 MWs) и највећу шпански Кастејон (2.44 MWs).