Гигина кућа у Власотинцу — разлика између измена
м sablon; козметичке измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Координате|42_57_50_N_22_07_43_E_type:landmark|42° 57' 50" СГ Ш, 22° 07' 43" ИГД}} |
|||
{{Споменик културе |
{{Споменик културе |
||
|Име=Гигина кућа |
|Име=Гигина кућа |
||
Ред 25: | Ред 23: | ||
}} |
}} |
||
'''Гигина кућа''' се налази у [[Власотинце|Власотинцу]] у |
'''Гигина кућа''' се налази у [[Власотинце|Власотинцу]] у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа, односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од [[Османско царство|Турака]], богатог власотиначког [[трговина|трговца]], подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.<ref name="САНУ">[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=957 ''http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs''] ''приступљено 2.5.2014. године''</ref> |
||
== Историја == |
== Историја == |
Верзија на датум 22. октобар 2016. у 13:41
Гигина кућа | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Власотинце |
Општина | Власотинце |
Држава | Србија |
Време настанка | Oко 1850. године |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
www |
Гигина кућа се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа, односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, богатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.[1]
Историја
Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.2008. године је изгорео кров и први спрат куће
Данас се у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, налази библиотека "Десанка Максимовић".
Изглед куће
Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подруму формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена долапом, миндерлуцима и иконлуком. Истиче се гостинска соба, као и друга соба која је опремљена амамџиком, долапом и пећницом, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.[1]
Радови на реконструкцији
У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско-рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.
Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3][4]
Референце
- ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.mcleskovac.com приступљено 2.5.2014. године