Живопис — разлика између измена
сређивање |
уношење слике |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Freska hilandar vavedenje.JPG|250п|мини|Фреска Ваведење Богородице у Саборној цркви (Хиландар)]] |
[[Датотека:Freska hilandar vavedenje.JPG|250п|мини|Фреска Ваведење Богородице у Саборној цркви (Хиландар)]] |
||
[[Датотека:Zasavica II 021.jpg|250п|мини|Икона Патријарха Павла у цркви у Засавици]] |
|||
'''Живопис''' (ређе животопис) је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики ({{jez-gr|ζωγραφικη}}; зоо — животиња и графики — слика). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: ''светими образи украсити'', ''пописати'' и ''пописаније'', ''стенописаније'', ''украсити образом писанија'', ''писаније'' и ''подписаније''. <ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zivopis#toc2 Историјска библиотека/Живопис]</ref> |
'''Живопис''' (ређе животопис) је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики ({{jez-gr|ζωγραφικη}}; зоо — животиња и графики — слика). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: ''светими образи украсити'', ''пописати'' и ''пописаније'', ''стенописаније'', ''украсити образом писанија'', ''писаније'' и ''подписаније''. <ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zivopis#toc2 Историјска библиотека/Живопис]</ref> |
||
Верзија на датум 26. октобар 2016. у 15:42
Живопис (ређе животопис) је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики (грч. ζωγραφικη; зоо — животиња и графики — слика). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: светими образи украсити, пописати и пописаније, стенописаније, украсити образом писанија, писаније и подписаније. [1]
Потреба за живописом
Рана хришћанска уметност се заснивала на потреби сликања ликовних представа у религијској пракси (приказивање старозаветних и новозаветних личности, као и хришћаснких симбола), по узору на римску уметност и уметност неких источњачких религија. Функција живописа на Западу и Истоку се разликовала и пре одвајања 1054. године. На Западу је имала образовни карактер, док на Истоку, у Византији сматрана је као икона и увек је била у вези са основним догмама хришћанске вере. Византијски живопис од 11. века је дефинитивно утврђен иконографијом и местом ликовне представе у храму који су остали непроменљиви, а распоред тема је био подређен богослужењу. То значи да је распоред ликовних представа, такође, могао се наћи и на другим местима (манастирска трпезарија, параклисима, гробницама итд).
Српски живопис
Српски живопис је од краја 12. века био под снажним утицајем византијске уметности, иако је било утицаја Запада, највише на приморју и његовом залеђу, док се у унутрашњости архитектура и ликовна уметност ослањала на византијски стил градње и осликавања манастира и цркава. Као техника зидног сликарства доминатно место заузима фреска, док је језик на натписима био грчки, до осамостаљења српске цркве. Од 1220. године натписи су на српском језику и данас представљају важан извор за изучавање српске историје. Важан извор су и представе ктитора појединих манастира и цркава на којима су насликани са моделом храма у руци и одећи која је била заступљена у време подизања задужбине.
Види још
- Манастир Хиландар-Живопис
- Манастир Пећка патријаршија-Живописање храмова
Литература
- Живопис у Енциклопедија православља I, Београд 2002, 674—676.
- С. Радојчић, Старо српско сликарство, Београд 1966.
- В. Ј. Ђурић — Г. Бабић-Ђорђевић, Српска уметност у средњем веку I-II, Београд 1997.
