Пирокластични ток — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
+слика |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Pyroclastic flows at Mayon Volcano.jpg|мини|десно|280п|Пирокластични ток се слива низ падине [[вулкан Мајон|вулкана Мајон]] на [[Филипини]]ма, 1984.]] |
|||
'''Пирокластични ток''' је брзи ток топлог гаса и [[стене]] (око 1000 степени), који може достићи брзину и већу од 700 -{km/h}-. Овај ток се обично креће низ падину или се шири латерално, под дејством [[гравитација|гравитације]]. Његова брзина зависи од густине тока, брзине избацивања [[пирокластични материјал|пирокластичног материјала]] из [[вулкан]]а и градијента падине. Могу бити иницирани колапсом [[лавична дома|лавичне доме]], колапсом [[лавична криптодома|криптодоме]] (код [[субплинијска ерупција|субплинијских ерупција]]), колапсом еруптивног стуба и тренутним колапсом без формирања еруптивног стуба (код [[плинијска ерупција|плинијских ерупција]]). |
'''Пирокластични ток''' је брзи ток топлог гаса и [[стене]] (око 1000 степени), који може достићи брзину и већу од 700 -{km/h}-. Овај ток се обично креће низ падину или се шири латерално, под дејством [[гравитација|гравитације]]. Његова брзина зависи од густине тока, брзине избацивања [[пирокластични материјал|пирокластичног материјала]] из [[вулкан]]а и градијента падине. Могу бити иницирани колапсом [[лавична дома|лавичне доме]], колапсом [[лавична криптодома|криптодоме]] (код [[субплинијска ерупција|субплинијских ерупција]]), колапсом еруптивног стуба и тренутним колапсом без формирања еруптивног стуба (код [[плинијска ерупција|плинијских ерупција]]). |
||
Верзија на датум 29. октобар 2016. у 15:05
Пирокластични ток је брзи ток топлог гаса и стене (око 1000 степени), који може достићи брзину и већу од 700 km/h. Овај ток се обично креће низ падину или се шири латерално, под дејством гравитације. Његова брзина зависи од густине тока, брзине избацивања пирокластичног материјала из вулкана и градијента падине. Могу бити иницирани колапсом лавичне доме, колапсом криптодоме (код субплинијских ерупција), колапсом еруптивног стуба и тренутним колапсом без формирања еруптивног стуба (код плинијских ерупција).
Наслаге пирокластичних токова могу бити веома различите по питању величине честица, густине и брзине самог тока. Дебљина наслага је зависна од палеорељефа, па ће тако у долинама дебљина бити већа, а на падинама мања. Наслага пирокластичних токова су несортиране, без или са слабом стратификацијом. Јавља се нормална или реверсна груба градација.
Литература
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
- Schmincke, H. U. 2004. Volcanism. New York: Springer ISBN 3-540-43650-2